Teško je, kaže Miodrag Zec, proceniti zašto je Etihad otišao.
„Nedostaje hiljadu i jedan pokazatelj da bi se uopšte pričalo o ovom projektu, teško je znati odgovor na to pitanje“, kaže Zec.
Naši veliki projekti, dodaje, obavijeni su velom tajne i samo može da se nagađa.
„Ono što bi javnost trebalo da traži da se zna je – da se ispostavi jasan račun u budžetu koliko je to sve koštalo. Što je sad to tajna kad je brak propao? Tajan je ugovor još uvek sa Zastavom – to je glavni problem kontrolnih tela ovde, koja treba da pristupe informacijama od javnog značaja“, kaže Zec.
Drugo pitanje koje se nikad nije postavilo, kako kaže – moglo je da se ozbiljno razmišlja o konceptu privrednog razvoja i šta Srbija može da uradi, a mi smo uradili pogrešno.
Dali smo aerodrome
„Mi smo dali nešto čime smo mogli da upravljamo i ostvarujemo benefite a to su aerodromi. Ko iole razmišlja poput mene rekao bi: neću ja da subvencionišem autobuska predzeća, ja ću da držim stanicu. Pa ko hoće da prevozi putnike mora da dođe kod mene. I mogu kroz hiljadu stvari da utičem da moja stanica bude atraktivna – kroz tarife, troškove, kroz hiljadu stvari“, navodi sagovornik N1.
A aerodrom je zemaljska stanica, preko koje, kako objašnjava, može da se ostvari međunarodna konkurencija avio prevoznika.
„Ali ne, ja sam ušao u konkurenciju gde nisam imao šanse da to dobijem“, kaže Zec i podseća da je Alitalija u problemu, da je Sviser bankrotirao…
To je, ističe, biznis koji kontroliše četiri, pet kompanija koje opstaju.
„Nisam stručan za to, ali jasno je da se tu ne može izdržati konkurencija – ali mogao si da imaš aerodrome…“, napominje Zec.
Srbija je, sa ulaskom Etihad ervejsa u vlasništvo nacionalnog avio-prevoznika, naš aerodrom učinila nekonkurentnim za druge kompanije, za šta prema rečima našeg sagovornika – plaćamo visoke tarife.
„Pa tako karta do Tivta koji je u istom kulturnom prostoru košta 200 evra, a do Porta je 70 evra. Potom, Etihad ne da loukost kompanijama da priđu Beogradu, već ih tera u Niš i dalje… Mi smo time izgubili. Jer, kad imaš stanicu možeš da profilišeš kakvu vrstu saobraćaja hoćeš da imaš u korist svojih stanovnika koji putuju“, objašnjava gost N1.
Da ga je, kaže, iko išta pitao – a nije – logičnije bi bilo za Srbiju da drži i izgradi aerodrom i obezbedi pristojnu konkurenciju.
Jer, šta je naše tržište – to je broj ljudi koji putuje.
Profesor ističe da se aerodromi u Srbiji nalaze u jedinstvenom prostoru i da je dobro da Niš privuče putnike iz Bukurešta, Sofije, Skoplja…
„Ako povuče putnike iz Beograda i Kraljeva – to će biti iz istog budžeta, istog domaćinstva. Mi mi se otimamo međusobno oko opadajućeg društvenog proizvoda, nemamo gen da idemo napolje, da neko iz Zagreba dođe ovde i odavde leti za SAD, to je onda dobitak za nas. Mi zaključujemo na potpuno pogrešan način“, ukazuje profesor Zec.
Je li dobro što je Er Srbija 100% državna
Na pitanje da li je dobro što je Er Srbija u stoprocentnom državnom vlasništvu, Zec odgovara pitanjem.
„Kako će to biti dobra vest – to je sedmi put od bivše Jugoslavije, uvek je subvencionisano preduzeće. Mi imamo patološku potrebu da suverenitet i dignitet naroda tretiramo kroz simbole, a jedan od simbola je da imaš svoju avio kompaniju. To je opsesija. Budćnost Er Srbije je da se neprekidno nastavi subvencionisanje“, ističe sagovornik N1.
Zec podseća i da je Er Srbija dok je Etihad bio suvlasnik imala subvencije.
„Ja joj želim sve najbolje, ali ne verujem da može opstati bez subvencije“, kaže Zec.
Dodaje da treba potražiti ljude čiji je posao „da teraju da se sazna koliko je koštao taj brak“.
„Da li je to bio brak iz interesa, iz ljubavi. Ja nisam adresa gde se to može saznati, a nisam ni toliko radoznao“, poručio je profesor Zec.