Vesti

0

Jakovčić: Napad u Zagrebu još jedan dokaz da se mora raditi na pomirenju

Autor: KP

Izvor: Beta

Jakovčić: Napad u Zagrebu još jedan dokaz da se mora raditi na pomirenju

Izvor: Foto: Pixabay.com

"Napad na zgradu Vlade Hrvatske najbolje pokazuje atmosferu u kojoj žive naša društva. Napadač je odrastao u braniteljskoj porodici, a policija je pronašla celi arsenal oružja kod njih. Vlada i premijer su, zbog tog napada, više uzdrmani nego što to pokazuju, jer se pojavila ogromna grupa podrške napadaču na društvenim mrežama", rekao je Jakovčić danas na onlajn konferenciji u organizaciji Igmanske inicijative.

Ocenio je da dolazimo u opasnu situaciju s kojom ćemo se kao društva nositi u idućem periodu, zbog čega je potrebno raditi mnogo više na izgradnji poverenja u regionu.

"Uz naše nasleđe iz devedesetih, mi smo zapravo prilično u trendu sa svetskim zbivanjima. Ovo je zapravo bio koktel koji već duže gledamo na Zapadu, u Evropi, u Americi. I tom koktelu treba pridružiti naše devedesete", kazao je Jakovčić.

Kopredsednik Igmanske inicijative iz Bosne i Hercegovine Vehid Šehić upitao je da li Srbija i Hrvatska imaju iskren odnos prema Bosni i Hercegovini, s obzirom na organizovanje različitih sastanaka na visokom nivou po formuli da "dvojica razgovaraju a trećeg nema".

"Aneks 1 Dejtonskog sporazuma govori o tome da je reč o sporazumu o regionalnoj stabilizaciji, ali i o tome da se donesu mere ne samo bezbednosnog karaktera, već ka uspostavljanju poverenja u regionu, koje danas ne postoji. A bez poverenja nema izgradnje mira. Uvek smo očekivali od naših prvih suseda da nam pomognu u uspostavljanju poverenja", rekao je Šehić.

Ocenio je da je u regionu na delu "politička neiskrenost i političko licemerstvo" jer se svi pozivaju na evropske vrednosti i zalažu za pristupanje EU, ali se u praksi drugačije ponašaju.

"Da građani ovog regiona žele EU, svedoče i činjenice da stotine hiljada ljudi odlaze upravo u EU", naveo je Šehić.

Kopredsednik Igmanske inicijative iz Crne Gore Branislav Radulović rekao je da pitanje investicija iz ekonomskog investicionog plana EU nije samo ekonomsko pitanje, već je pitanje da li države mogu da apsorbuju ta sredstva, bez uspostavljene vladavine prava i bez funkcionalne demokratije.

Prema njegovim rečima, u regionu su na delu i retrogradni procesi i velikodržavni nacionalizmi.

Kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju Milan Antonijević izrazio je nadu da će inicijativa sa ekonomskim investicionim planom EU doneti "novi duh, duh takmičenja ko je bolji, a ne ko je manje loš".

Izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan Aleksandra Tomanić rekla je da mladi ljudi, iako nisu bili rođeni u vreme sukoba iz devedesetih godina 20. veka, žive ratne traume.

"Mladi ljudi ovde žive traume a rodili su se nakon konflikta. A mladi koji ne žele da žive traume beže glavom bez obzira", kazala je Tomanić.

Igmanska inicijativa je osnovana u novembru 2000. godine, kao jedinstvena mreža više od 100 organizacija građanskog društva, javnih ličnosti, profesora, antiratnih aktivista, analitičara, novinara i kulturnih stvaralaca iz Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore.

Nastala je u znak sećanja na april 1995. godine, kada je grupa od 38 intelektualaca sa prostora bivše Jugoslavije, preko planine Igman, uspela da uđe u opkoljeno Sarajevo i tim činom demonstrira građansku solidarnost, prkos i otpor ratu i politici razaranja.

Održavanje konferencije "Dve decenije posle - Dve decenije od početka normalizacije odnosa dejtonske četvorke" podržao je Evropski fond za Balkan.


Stjepan Mesić: Najbitnije je urediti odnose sa prvim susedima

Bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić izjavio je danas da je za region nekadašnje Jugoslavije najbitnije da države urede međusobne odnose, to jest odnose sa svojim prvim susedima.

“Moramo imati hrabrosti da se suočimo sa istinom o uzrocima ratova na prostoru Jugoslavije, a ne da se i dalje političari u regionu služe lažima i poluistinama”, rekao je Mesić na onlajn konferenciji u organizaciji Igmanske inicijative.

Dodao je da mu je žao što mora da konstatuje da su odnosi država u regionu u krizi, poput odnosa Srbije i Hrvatske, kao i Srbije i Crne Gore.

Bivši predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da je politička kultura ključni problem svih država Zapadnog Balkana i ona sprečava ideju normalizacije odnosa i normalnog dijaloga.

"Ta politička kultura koja je ispunjena agresijom nedvosmisleno svedoči da smo u stvari isti narod, ali sa različitim predznacima", kazao je Tadić i dodao da je na sceni "primitivni patriotizam" koji se očituje kroz naoružavanje.

Dodao je da je dodatni problem za region činjenica da se suočavamo sa globalnim izazovima.

Bivši predsednik Crne Gore Filip Vujanović izrazio je zabrinutost jer u regionu nema demilitarizacije, već države sada kupuju oružje kao nikada pre.

On je rekao da je Crna Gora dobar primer spremnosti za razgovor i za postizanje dogovora.

"O tome svedoče brojne činjenice, kao na primer sporazum Crne Gore i Bosne i Hercegovine, kojim su ustanovljene granice između dve države, što je prvi primer takve vrste u regionu", kazao je Vujanović.

Dodao je da države Zapadnog Balkana moraju da izvršavaju svoje obaveze na putu ka EU, koje podrazumevaju i saradnju u regionu.

Bivši član Predsedništva Bosne i Hercegovine Mladen Ivanić ocenio je da političke elite u regionu nisu zainteresovane za saradnju.

"Oni su više zainteresovani za sukobe, jer smatraju da će tako biti politički značajniji, nego da sarađuju. To je potpuno poremećen pristup, koji je – nažalost – još uvek prisutan", rekao je Ivanić.

Bivši predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković rekao je da ne može da bude ekonomske saradnje zemalja regiona, ukoliko u njima nema demokratije.

Predsednik Skupštine Crne Gore Aleksa Bečić uputio je pismo učesnicima konferencije u kojem je naveo da je iskreno zalaganje za sprovođenje aktivnosti koje će doprineti rešavanju otvorenih pitanja zemalja regiona neophodno za nastavak procesa pomirenja i jačanja veza država Zapadnog Balkana.

“Kao neko ko pripada mlađoj generaciji, koja nosi teško nasleđe burne prošlosti, verujem da je vreme da se kao odgovorno društvo objektivno suočimo sa prošlošću i da okrenuti budućnosti ovaj region transformišemo u oblast mira", kazao je Bečić.

Predsednik Saveta Igmanske inicijative iz Srbije Aleksandar Popov rekao je da je važno da se sagleda kako će se ekonomski investicioni plan EU odraziti na odnose u regionu, pre svega zato što slika odnosa u regionu nije ni malo sjajna.

Igmanska inicijativa je osnovana u novembru 2000. godine, kao jedinstvena mreža više od 100 organizacija građanskog društva, javnih ličnosti, profesora, antiratnih aktivista, analitičara, novinara i kulturnih stvaralaca iz Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore.

Igmanska inicijativa nastala je u znak sećanja na april 1995 godine, kada je grupa od 38 intelektualaca sa prostora bivše Jugoslavije, preko planine Igman, uspela da uđe u opkoljeno Sarajevo i tim činom demonstrira građansku solidarnost, prkos i otpor ratu i politici razaranja.

Održavanje konferencije "Dve decenije posle - Dve decenije od početka normalizacije odnosa dejtonske četvorke" podržao je Evropski fond za Balkan.

 

Komentari (0)

POŠALJI KOMENTAR