Vesti

0

Hoće imovinu, neće novac

Izvor: Novi magazin

Hoće imovinu, neće novac

Da li će ispravljanje jedne istorijske nepravde prema prošlim generacijama (kojima su posle Drugog svetskog rata nove vlasti oduzele imovine) dovesti do nepravde prema budućim generacijama koje će taj dug morati godinama da otplaćuju?

To je ključna dilema koja prati aktuelne rasprave o restituciji. Današnje vlasti, koje već godinama odlažu ovu civilizacijsku obavezu, svoje oklevanje pravdaju upravo tim argumentom.

S druge strane, pojedinci i organizacije koji traže povraćaj oduzete imovine to oštro demantuju i nazivaju običnom manipulacijom.

Pomenute rasprave u dobroj meri tapkaju u mraku pošto država, tačnije Vlada, nikako da izađe sa nekim predlogom pa da se zna o čemu se raspravlja. Ali, „mačka u džaku“ je i sama restitucija pošto, prema pouzdanim informacijama Novog magazina, država, blago rečeno, nema pojma o tome gde, kakvom i kolikom imovinom raspolaže.

Bez obzira na sve, međutim, restitucije će biti. Jer, na tome insistira Evropska unija. Bez tog uslova Srbija neće dobiti status kandidata za članstvo u EU. U tom kontekstu treba posmatrati i ovonedeljnu izjavu Gorana Radosavljevića, predsednika radne grupe za izradu zakona o restituciji, da će Vlada usvojiti zakon u julu.

Sasvim u skladu s tim je i izjava Slavice Đukić Dejanović, predsednice Skupštine, data istog dana, dakle u utorak, da će se zakon o restituciji pred poslanicima naći u avgustu i da će biti usvojen „na prvom jesenjem zasedanju“.

S obzirom na to da nema evidencije o imovini - koliko je toga dato na korišćenje, gde su tačno te parcele, u kojem su stanju državni stanovi, poljoprivredno zemljište, ko ga obrađuje, da li je zaraslo u korov – to znači da država ništa ne može da ponudi u zamenu za imovinu koju ne može da vrati u izvornom obliku, jer ne zna čime raspolaže.

Kako će onda da napravi zakon? Poluinformacijama raspolažu i restitucionari. Od oko 140.000 zahteva koji su pristigli za povraćaj nacionalizovane imovine čak 40 odsto nema dokaze da je ta zemlja zaista njihova, odnosno njihovih predaka. Baš kao što nije evidentirala svoju imovinu, država nije proverila ni u kojem je stanju ona koju restitucionari potražuju, da li je prodata, data na korišćenje, u međuvremenu prepravljena, objekti srušeni ili zemljište izgrađeno.

A usvojiće zakon u kojem bi trebalo da piše koja će zemlja i na koji način biti vraćena, zamenjena ili plaćena. Šta ćemo i koliko da plaćamo? Da li to znači da će Evropi poturiti „kukavičije jaje“ kako bi ispoštovala uslov ili će uspeti da se za tri meseca izbori s problemima koji joj „vise za vratom“ čitavu deceniju?

Evidencija nije jedni problem restitucije. Srbija već ima Zakon o povraćaju imovine Crkvama i verskim zajednicama, kojima se pet godina konfiskovana imovina vraća prevashodno u naturi. Proces, kako upozorava Srpska pravoslavna crkva, stoji. To ne treba da čudi.

 

(Opširnije u štampanom izdanju)

Komentari (0)

POŠALJI KOMENTAR