Agencija podseća da Bugarska ima duboke i srdačne veze s Rusijom i da je bila toliko bliska sa Sovjetskim Savezom da je gotovo postala njegov deo dodajući da je poslovanje s Rusijom cvetalo čak i kada je postala članica Evropske unije i NATO, posebno za naftnog giganta Lukoil.
To je, dodaje se, trajalo sve do pokretanja pune invazije na Ukrajinu pre gotovo tri godine, što je Bugarsku, koja je gotovo sav svoj gas i nuklearno gorivo dobijala iz Rusije, primoralo da odabere stranu.
Ruska kompanija je tada stavila na prodaju svoju ogromnu rafineriju, Lukoil Neftohim i sada raste konkurencija za njenu kupovinu, navodi Blumberg.
Kazahstanska državna naftna kompanija, KazMunajGas, saopštila je ove sedmice da ju je Lukoil pozvao da učestvuje u nadmetanju za postrojenje na crnomorskoj obali, najveće u jugoistočnoj Evropi. Drugi potencijalni kupac je mađarski Mol, ali Kazahstanci imaju stratešku prednost.
Uvoz ruske sirove nafte podleže sankcijama EU, pa je Kazahstan sada glavni snabdevač Neftohima. Ko god da pobedi u ovom nadmetanju, prodaja, koju izvori Blumberga procenjuju na oko milijardu dolara, mogla bi potrajati još mesec dana pre nego što dobije odobrenje bugarskog parlamenta.
Teško je preceniti značaj ove rafinerije za Bugarsku. Neftohim je najveća kompanija u zemlji, a njen prihod je premašio 4,5 milijarde dolara u 2023. godini. Lukoil takođe planira da proda svoje maloprodajno poslovanje u Bugarskoj, vredno 3,3 milijarde dolara.
Političke i poslovne elite u Bugarskoj i dalje su bliske s Rusijom. Bugarska ima gasovod koji je sada jedina ruta za ruski gas ka Evropi. Pitanje je da li će dogovor o Lukoilu predstavljati izlaz iz ove veze ili način da rusofilski političari u Sofiji održe stare veze s Kremljom, dodaje Blumberg.