“Kontinuirana politička posvećenost crnogorskih vlasti strateškom cilju evropskih integracija dala je opipljive rezultate u ostvarivanju potrebnih reformi i napretku zemlje na putu ka pristupanju EU”, piše u izveštaju u koji je Beta imala uvid a koji će danas biti predstavljen.
Crna Gora generalno održava dobre bilateralne odnose sa susednim zemljama, od kojih su neke članice Evropske unije (EU).
U dokumentu piše da su odnosi Podgorice i Beograda “generalno stabilni”, iako postoje “povremene međusobne optužbe”.
“Održane su posete na visokom nivou, a potpisani su i sporazumi o saradnji dveju zemalja”, navodi su u nacrtu.
EK konstatuje da su se odnosi Crne Gore s Hrvatskom “intenzivirali kroz tekući dijalog, kako bi se pronašla rješenja za preostala bilateralna pitanja”.
Dodaju da je, osim dijaloga na ministarskom nivou, održano i nekoliko poseta i sastanaka na visokom nivou, uključujući i sastanke premijera dve država na marginama Bledskog strateškog foruma.
Crna Gora i Hrvatska počele su krajem januara bilateralne konsultacije u cilju prevazilaženja sporova zbog kojih je Zagreb onemogućio Podgorici da krajem prošle godine zatvori Poglavlja 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) u pregovorima s EU.
Kad je riječ o odnosima s Bosnom i Hercegovinom (BiH), EK ocenjuje da su “generalno ostali dobri”.
Podseća da su održani razgovori na predsedničkom nivou o jačanju ekonomskih veza i regionalne saradnje, da je zajednički granični prelaz Zupci–Sitnica na putu Trebinje-Herceg Novi zvanično otvoren, te ocenjuje da su “povremeni događaji” u Republici Srpskoj (jednom od dva entiteta BiH) izazvali “snažne reakcije visokih crnogorskih zvaničnika”.
U nacrtu izveštaja navedeno je da su odnosi Crne Gore s Kosovom ostali dobri, s nekoliko konsultacija na ministarskom nivou što, prema nalazu EK, potvrđuje “zajedničku evropsku i evroatlantsku perspektivu”.
Međutim, EK napominje da postoje povremene međustranačke tenzije (o pitanju Kosova) unutar crnogorske parlamentarne većine, uz konstataciju da Crna Gora podržava nezavisnost i suverenitet Kosova.
U dokumentu u koji je redakcija imala uvid, se navodi da su bilateralni odnosi s Turskom ostali stabilni i da su obuhvatali posete na visokom nivou, “s izraženim namerama da se dalje razvije bilateralna saradnja, posebno u oblasti ekonomskog razvoja”.
U dokumentu se ne pominje nedavna odluka Vlade da uvede vize turskim državljanima, nakon incidenta u podgoričkom naselju Zabjelo, u kom je ranjen M. J. (25), a za šta je policija prvobitno sumnjičila turskog i azerbejdžanskog državljanina (u međuvremenu se desio obrtu, pa su osumnjičena dvojica Azerbejdžanaca). Nije notirana ni serija ksenofobnih incidenata na račun turskih državljana, koja je usledila nakon incidenta na Zabjelu.
Što se tiče odnosa s Ukrajinom, EK navodi da je Crne Gora nastavila da pruža “nedvosmislenu podršku” toj zemlji, koju je napala Rusija.
Evropska komisija (EK) je u godišnjem izveštaju za Crnu Goru pozvala državu da hitno reorganizuje Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) i Upravu policije (UP), radi poboljšanja prevencije korupcije.
U dokumentu je istaknuto je da se u dva najvažnija poglavlja u pregovorima s Evropskom unijom (EU) – 23 (pravosuđe i temeljna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost), Crna Gora nalazi između umerenog i dobrog nivoa pripremljenosti, a u tim oblastima je prošle godine ostvarila određen (Poglavlje 23), odnosno ograničen napredak (Poglavlje 24).
Poglavlja 23 i 24 poslednja su koja se zatvaraju u pregovorima s EU.
Iz EK su pozvali i na poboljšanje efikasnosti pravosuđa, unapređenje rezultata istraga u slučajevima visoke korupcije, brzo imenovanje nedostajućih članova Saveta Agencije za audiovizuelne medijske usluge (AMU), bolju kontrolu graničnih prelaza, obezbeđivanje prostorija za Specijalno državno tužilaštvo i Specijalno policijsko odeljenje, izmene Zakona o finansiranju političkih subjekata i izbornih kampanja, kao i na uvođenje vizama državama kojima treba viza za ulazak u EU.
Rezultati u istragama i procesuiranjima slučajeva korupcije na visokom nivou nastavljaju da se poboljšavaju, ali mali broj pravosnažnih presuda i nedostatak efektivnih i odvraćajućih kazni u Crnoj Gori doprinose percepciji nekažnjivosti.
“Kvalitet optužnica i presuda (uključujući odluke o produženju pritvora) nije se značajno poboljšao niti je u potpunosti usaglašen među sudovima i u okviru Specijalnog državnog tužilaštva (SDT) kako bi se osiguralo efikasno procesuiranje i presuđivanje u slučajevima korupcije na visokom nivou”, navodi se u izveštaju.
Notirano je da se broj pravosnažnih presuda povećao 2024. godine, ali ostaje nizak u poređenju sa brojem slučajeva korupcije na visokom nivou koji su u toku.
Broj pravosnažnih presuda u predmetima organizovanog kriminala raste, što pokazuje proaktivnije i uspješnije istrage i procesuiranja.
“Ipak, dosadašnji rezultati treba dodatno poboljšati, posebno u slučajevima kao što su krijumčarenje cigareta, sajber kriminal, pranje novca i trgovina ljudima”, navodi se u izveštaju.
Ocenjuju da je broj predmeta zamrzavanja i oduzimanja imovine blago povećan, međutim, dosadašnji rezultati konačne konfiskacije imovine i dalje su ograničeni i treba ih ojačati.
Kada je reč o medijima, ističe se da brzo pravosudno rešenje slučaja koji se odnosi na imenovanje Borisa Raonića na mesto direktora Radio-televizije Crne Gore od suštinskog je značaja kako bi se osiguralo da Javni servis u potpunosti poštuje zakon, kao i najviše standarde profesionalnog integriteta i odgovornosti”, poručeno je u Nacrtu izveštaja o napretku.
U dokumentu se navodi se da je “u toku je sudski postupak kojim se osporava zakonitost imenovanja generalnog direktora RTCG, što i dalje otvara pitanja o nedostatku transparentnosti i mogućem kršenju zakonskih procedura”.