Slučajevi su, kako je navedeno, identifikovani na zapadu Tanzanije, u regionu Kagera, i vlada je uspela da zaustavi širenje zaraze na druga područja.
Kao i ebola, Marburgov virus potiče od slepih miševa a prelazi sa čoveka na čoveka bliskim kontaktom preko telesnih tečnosti, ili, na primer, preko kontaminiranih čaršava.
Ako se ne leči, Marburgova bolest ima smrtnost u 88 odsto slučajeva.
Epidemije ove smrtonosne bolesti ili pojedinačni slučajevi oboljevanja zabeleženi su u Angoli, Kongu, Keniji, Južnoafričkoj republici, Ugandi i Gani, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije. Zbog dešavanja u Tanzaniji, Kenija i Uganda su u pojačanoj pripravnosti.
Ovaj retki virus otkriven je 1967. godine kada je došlo do istovremene širenja zaraze u laboratorijama u Marburgu u Nemačkoj i u Beogradu u tadašnjoj Jugoslaviji. Sedmoro ljudi je umrlo pošto su bili izloženi virusu dok su vršili istraživanja na majmunima.
Ne postoji odobrena vakcina ili lek protiv Marburga, ali u spašavanju života pomaže rehidratacija.