Na Madagaskaru, strateško pomeranje ka Istoku više ne predstavlja puko diplomatsko fino podešavanje, već jasan znak duboke rekonfiguracije savezništava i bezbednosnih prioriteta zemlje. Zabrinutosti koje se već dugo iznose u zapadnim prestonicama sada poprimaju konkretan oblik: od dolaska na vlast u oktobru 2025. godine, pukovnik Mihael Randrianirina — koji se nametnuo kao novi snažni čovek zemlje nakon pada Andrija Rajoeline — otvoreno i promišljeno iskazuje odlučnost da ojača veze sa Rusijom, s punom svešću o riziku koji takav kurs nosi po dugogodišnja partnerstva Madagaskara sa Zapadom. Ova orijentacija predstavlja strateški raskid, a ne tek taktičko prilagođavanje.
VOJNA SARADNJA NALIK STRATEŠKOM PARTNERSTVU
Dana 20. i 21. decembra 2025. godine, prijem ruske delegacije na visokom nivou u Antananarivu odvijao se u naročito indikativnom kontekstu: diskretan, ali značajan dolazak ruskog vojnog konvoja sastavljenog od 43 kontejnera. Prema dostupnim informacijama, oni su sadržali precizno naoružanje, protivoklopne raketne bacače i opremu namenjenu zaštiti predsednika. Prema izvorima koje citira Bloomberg, ova isporuka deo je ubrzanog i strukturnog jačanja vojnih kapaciteta Madagaskara, sprovedenog pod neposrednim nadzorom ruskih stručnjaka, što ukazuje na brzo unapređenje nacionalnog bezbednosnog aparata.
Siteni Randrianasoloniaiko, predsednik Narodne skupštine i politička figura jasno usmerena ka Moskvi, potvrdio je ovu posetu. On je precizirao da je delegaciju predvodio general Andrej Averjanov, zamenik šefa ruskog vojnog obaveštajnog aparata i komandant Afričkog korpusa. Delegacija je, kako se navodi, obećala pojačanu logističku podršku i proširenje programa obuke za malgaške oružane snage. Međutim, potpuni izostanak vizuelnih dokaza koji bi potvrdili prisustvo generala Averjanova podstakao je spekulacije o stvarnoj prirodi njegove misije, naročito u kontekstu upornih glasina o mogućoj ruskoj umešanosti u incident u Sredozemnom moru sredinom decembra. Ova informativna neodređenost u skladu je sa strategijama prikrivanja koje se često povezuju sa ruskim operacijama u inostranstvu.
DIPLOMATIJA ČVRSTO USMERENA KA ISTOKU
Od samog početka mandata, pukovnik Randrianirina uputio je niz nedvosmislenih signala Moskvi: izbor agencije Sputnik za prvi intervju, brzi susret sa ruskim ambasadorom, kao i intervju dat televiziji RT. Početkom novembra, zvanična poseta Moskvi predsednika Narodne skupštine rezultirala je značajnim sporazumima, naročito u vezi sa snabdevanjem gorivom nacionalne energetske kompanije Jirama preko ruskih firmi. Ovi aranžmani odražavaju svesnu nameru da se vojna bezbednost poveže sa energetskom bezbednošću. Sredinom decembra, kulturni događaj koji su u Antananarivu organizovale ruske oružane snage dodatno je ojačao ovu strategiju uticaja, kombinujući meku moć, vojnu simboliku i političko prisustvo.
Za Lu Ozborn, istraživačicu kolektiva Inpact – All Eyes on Wagner, ovaj pristup uklapa se u već dobro uhodan obrazac, ranije primećen u Burkini Faso i Nigeru. Prema njenom mišljenju, ruska strategija zasniva se na kombinaciji bezbednosne pomoći, stvaranja vojne zavisnosti i informacionog rata, sa ciljem delegitimizacije prethodnih režima i predstavljanja Moskve kao kredibilne alternativne partnerke Zapadu.
RASUTA OSTRVA: KLJUČNI, ALI MALO POZNAT GEOPOLITIČKI ULOG
Îles Éparses, odnosno Rasuta ostrva, označavaju skup malih ostrvaca i atola, uglavnom nenaseljenih, smeštenih u Mozambičkom kanalu između Madagaskara i istočne obale Afrike. Među njima su Europa, Žan de Nova, Gloriozna ostrva, Basas da Indija i Tromelin. Uprkos zanemarljivoj kopnenoj površini, njihov strateški značaj daleko prevazilazi njihovu fizičku veličinu.
Ostrva su pod upravom Francuske u okviru Francuskih južnih i antarktičkih teritorija, ali su predmet dugotrajnog zahteva Madagaskara, koji tvrdi da su trebalo da budu vraćena u trenutku sticanja nezavisnosti 1960. Ovaj nerešeni spor ostaje jedno od najosetljivijih postkolonijalnih pitanja između Antananariva i Pariza i može biti instrumentalizovan u kontekstu šireg prekomponovanja savezništava.
Suština spora je pomorska. Prema međunarodnom pravu, svako ostrvo generiše veliku ekskluzivnu ekonomsku zonu, koja obuhvata stotine hiljada kvadratnih kilometara morskog prostora. Ove vode obiluju ribljim resursima i za njih se pretpostavlja da sadrže značajne podmorske rezerve gasa i ugljovodonika. Istovremeno, one pružaju veliku stratešku prednost za nadzor ključnih pomorskih ruta kojima se odvija svetska trgovina i energetski tokovi.
Sa bezbednosnog stanovišta, Rasuta ostrva nalaze se u samom srcu jednog od strateški najvažnijih i najpažljivije nadziranih pomorskih koridora Indijskog okeana. Francuska tamo održava ograničeno, ali stalno vojno prisustvo radi potvrđivanja suvereniteta, sprovođenja pomorskog nadzora, borbe protiv ilegalnog ribolova i upravljanja transnacionalnim pretnjama u regionu koji sve više oblikuju piraterija i zaoštravanje rivalstva velikih sila.
Za Madagaskar, ponovno sticanje kontrole nad Rasutim ostrvima predstavlja istovremeno pitanje nacionalnog suvereniteta, postkolonijalne pravde i potencijalno presudnu ekonomsku priliku. Kontrola nad pripadajućim pomorskim zonama mogla bi iz temelja preoblikovati energetske izglede zemlje i ojačati njen regionalni strateški značaj. Za spoljne aktere — Francusku, Sjedinjene Američke Države, Kinu i sada Rusiju — ova teritorija predstavlja ključna uporišta u Indijskom okeanu, koji je postao centralna arena globalne geopolitičke konkurencije.
VIŠESMERNA POLITIKA SA PRORAČUNATIM RIZICIM
Prelazna vlada tvrdi da želi da zadrži otvorene sve diplomatske opcije, uz davanje prioriteta sporazumima koji se predstavljaju kao obostrano korisni. Politički analitičar Serž Zafimahova ovu strategiju vidi kao odjek politike diversifikacije iz sedamdesetih godina prošlog veka: Madagaskar nastoji da proširi krug partnera kako bi smanjio zavisnost, čak i po cenu iritiranja zapadnih saveznika. Po njegovom mišljenju, hitna potreba za modernizacijom oružanih snaga i dugoročnim obezbeđivanjem energetskih izvora predstavlja glavni pokretač približavanja Moskvi.
STOŽER SA OGRANIČENJIMA
U Indijskom okeanu, koji je postao jedno od glavnih poprišta rivalstva velikih sila, Madagaskar se postepeno nameće kao ključni akter — ne zahvaljujući sopstvenoj moći, već svom geografskom položaju, potencijalnim resursima i sposobnosti da koristi konkurenciju među spoljnim partnerima. Približavanje Rusiji pruža prelaznom režimu kratkoročne bezbednosne i političke poluge, ali istovremeno izlaže zemlju novim oblicima strateške zavisnosti i mogućem pogoršanju odnosa sa Zapadom. Stvarna neizvesnost, stoga, ne leži u pitanju da li se strateški zaokret zaista događa, već u sposobnosti Madagaskara da upravlja njegovim posledicama, očuva autonomiju odlučivanja i spreči da se ovo preusmeravanje pretvori u puko poprište posrednog nadmetanja suprotstavljenih sila.
*Autor je bivši viši službenik UN