Umesto toga, 90 milijardi evra (106 milijardi dolara) obezbediće se kroz beskamatni kredit koji će dati 23 od 27 država članica EU. Mađarska, Slovačka i Češka dobile su izuzeće kako bi se omogućilo postizanje dogovora, nakon višemesečnih rasprava i napetih pregovora u četvrtak uveče.
Procene govore da će Ukrajini biti potrebno dodatnih 136 milijardi evra (159 milijardi dolara) u naredne dve godine kako bi izbegla bankrot već u aprilu, zbog čega je Evropska komisija predložila plan da se iskoristi deo zamrznute imovine ruske centralne banke koju drži Unija.
Međutim, belgijski premijer Bart De Vever odbio je da odobri ovaj plan bez „čvrstih garancija“ da će Belgija, gde se nalazi najveći deo ruske imovine, biti zaštićena od moguće ruske pravne odmazde.
Belgija je procenila da bi mogla da ostane dužna milijarde evra ukoliko Moskva uspešno tuži Euroclear – pružaoca finansijske tržišne infrastrukture (FMI) u evrozoni – gde se ta sredstva nalaze.
Mađarska i Slovačka takođe su izrazile snažno protivljenje ovom planu, a mađarski premijer Viktor Orban je plan nazvao „ćorsokakom“, piše Al Jazeera.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da bi korišćenje zamrznute imovine za finansiranje Ukrajine bilo ravno krađi.
Kako je trebalo da funkcioniše plan korišćenja ruske imovine?
Prema tom planu, EU bi pozajmila sredstva od Eurocleara – belgijske klirinške kuće koja drži više od 40 milijarde evra (47 biliona dolara) imovine – kako bi Ukrajini obezbedila početni kredit od 90 milijardi evra (106 milijardi dolara). To predstavlja oko dve trećine finansijskih potreba Ukrajine do 2027. godine.
Kredit bi morao da se vrati EU samo ukoliko bi Rusija pristala da plati ratnu odštetu Ukrajini. Gubici izazvani ratom procenjuju se na oko 524 milijarde dolara troškova obnove, prema podacima Evropskog parlamenta.
Koje zemlje drže zamrznutu rusku imovinu?
Od invazije na Ukrajinu 2022. godine, zapadne zemlje su zamrzle više od 289,5 milijardi evra (339,3 milijarde dolara) ruske imovine, od čega se 209 milijardi evra (247 milijardi dolara) nalazi u EU. Belgija drži najveći deo – 180 milijardi evra (210 milijardi dolara).
Belgija: 180 milijardi evra (210 mlrd dolara)
Japan: 28 milijardi evra (32,8 mlrd dolara)
Ujedinjeno Kraljevstvo: 27 milijardi evra (31,6 mlrd dolara)
Francuska: 19 milijardi evra (22,3 mlrd dolara)
Kanada: 15,1 milijarda evra (17,7 mlrd dolara)
Luksemburg: 10 milijardi evra (11,7 mlrd dolara)
Švajcarska: 6,2 milijarde evra (7,3 mlrd dolara)
Sjedinjene Američke Države: 4,3 milijarde evra (5 mlrd dolara)
Koje članice EU su se protivile planu korišćenja ruske imovine?
Osim Belgije, više članica EU usprotivilo se planu, pri čemu je Belgija upozorila da je korišćenje zamrznute imovine bez snažnih garancija EU „u osnovi pogrešno“.
Upozoreno je da bi Moskva mogla da uzvrati zaplenom belgijske imovine u Rusiji, dok bi Rusiji naklonjene zemlje mogle da podnesu pravne zahteve protiv Eurocleara.
Mađarski premijer Viktor Orban nazvao je predlog „glupim“, rekavši da bi zadiranje u rusku imovinu moglo dodatno da eskalira sukob u Ukrajini.
On je novinarima rekao: „Postoje dve zemlje koje su u ratu – to nisu Evropska unija, već Rusija i Ukrajina – a Evropska unija bi želela da uzme novac jednoj od zaraćenih strana i da ga da drugoj. To znači ulazak u rat. Belgijski premijer je u pravu, ne bi trebalo to da radimo“, rekao je.
Koje zemlje imaju zamrznutu imovinu u Evropi?
Iako je Rusija najistaknutija neevropska zemlja sa značajnom imovinom zamrznutom u Evropi, još nekoliko država van Evrope takođe je pogođeno zamrzavanjem imovine u okviru sankcionih režima EU.
Za razliku od Rusije, čija su suverena sredstva centralne banke zamrznuta, kod većine drugih zemalja zamrznuta je imovina državnih zvaničnika, oligarha ili pojedinih državnih kompanija, a ne kompletne nacionalne rezerve.
Prema evidenciji Evropske komisije o sankcijama, EU je uvela zamrzavanje imovine i zabranu stavljanja sredstava na raspolaganje u najmanje 31 zemlji. Mnoge od tih mera propisale su Ujedinjene nacije, a EU ih je potom sprovela, dok su druge uvedene direktno odlukama EU, uključujući i one protiv Venecuele.
Godine 2017. EU je zamrznula imovinu venecuelanskih entiteta i pojedinaca kao odgovor na urušavanje demokratskih institucija i kršenja ljudskih prava pod predsednikom Nikolasom Madurom. Mere su bile usmerene na pojedince odgovorne za teška kršenja, a Evropski savet ih je nedavno produžio do januara 2027. godine.
Godine 2013. Evropski savet odlučio je da uvede restriktivne mere Siriji, uključujući zamrzavanje imovine i finansijska ograničenja. Među njima je i zabrana državama članicama da sklapaju nove sporazume o grantovima, finansijskoj pomoći ili povoljnim kreditima sa sirijskom vladom.
Ove mere uvedene su zbog kršenja ljudskih prava pod režimom Bašara el Asada, koji je konačno svrgnut u decembru prošle godine. Godine 2014. mere su proširene i na pojedince i entitete koji su podržavali režim i proizvodnju hemijskog oružja.
Nakon svrgavanja vlasti u decembru 2024. godine, EU je suspendovala deo ovih mera kako bi podržala političku tranziciju u Siriji, ali je zadržala zamrzavanje imovine Asadovog režima i trgovine drogom.
Kojim zemljama su Velika Britanija i SAD zamrzle imovinu?
Prema podacima Kancelarije za sprovođenje finansijskih sankcija (OFSI), Ujedinjeno Kraljevstvo je zamrznulo imovinu pojedinaca i entiteta iz 22 zemlje, pri čemu su većinom u pitanju iste države koje sankcioniše i EU.
Sjedinjene Američke Države obično zamrzavaju imovinu putem Liste posebno označenih državljana (SDN). Prema Kancelariji za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC), SAD su gotovo u potpunosti zamrzle imovinu vlada četiri zemlje: Kube, Irana, Severne Koreje i Rusije. U junu ove godine, američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu naredbu kojom su ukinute američke sankcije Siriji.
SAD su takođe uvele ciljne sankcije brojnim drugim državama.