Za oficira iz rata Jom Kipur, obučenog sedamdesetih u strogo profesionalnoj i sekularnoj vojsci, uspon ovog toka u 2000 im i 2010 im predstavlja nezamislivu kulturnu revoluciju. „Napustio sam vojsku misleći da su disciplina, uniformnost i verska neutralnost konstante“, priseća se ovaj veteran sada u sedamdesetim. „Videti jedinice u kojima Tora vodi odluke, gde oficiri tvrde da imaju mesiijanske misije, bilo bi za nas nepojmljivo.“
OD NASTANKA IDF A DO UTICAJA HARDALA
Izraelska vojska (IDF) nastaje 1948. u neposrednom kontekstu rata za nezavisnost. Bila je zamišljena kao simbol nacionalne odbrane i nove suverenosti. Od samog početka razvila je pojam „čistoće oružja“: sekularna, profesionalna vojska u kojoj su vojnici obučavani da poštuju stroga pravila discipline i vojne etike. Verska neutralnost i lojalnost državi, a ne verskim vlastima, bili su osnovni principi. Tokom decenija, IDF se menja. Dok „čistoća oružja“ ostaje moralni reper, sastav vojske postepeno se menja. Borbene jedinice postaju društveno i verski raznovrsnije. Od 1990 ih, suočena sa rastućim nezainteresovanjem sekularne omladine za određene uloge, vojska se okreće religioznijoj, motivisanoj i ideološki posvećenoj populaciji. Danas se pojam čistoće oružja transformiše: uključuje verske vrednosti i mesiijanski pogled na rat. Operativne odluke mogu biti pod uticajem biblijskih tumačenja, a autoritet rabina u jedinicama pomaže u oblikovanju vojne kulture. Vojska više nije samo instrument nacionalne odbrane već vektor religiozne i ideološke vizije.
KLJUČNE VOJNE LIČNOSTI
Brigadni general David Bar Khalifa, karijerni oficir, komanduje 36. divizijom. U jesen 2023, na početku kopnene ofanzive u Gazi nakon napada Hamasa, citirao je biblijski stih o osveti i pozvao da se „zdrobi“ „prokleti komad zemlje“ odakle dolazi neprijatelj. Ova religijska referenca nije puka retorika; ona odražava teološko tumačenje sukoba, karakteristično za deo Hardal toka, gde je rat uklopljen u sveti narativ. Druga značajna ličnost je rabin Avraham Zarbiv, sa sedištem u naselju Ariel na okupiranoj Zapadnoj obali. U januaru 2025, na izraelskom kanalu izjavio je da je nadgledao uništavanje oko pedeset zgrada nedeljno u Pojasu Gaze. Kasnije objavljuje video u kojem upravlja oklopnim buldožerom Caterpillar D9 rušeći zgradu u Han Junisu. Za ove aktere, vojna angažovanost, kolonizacija i verska uverenja čine pretpostavljeni ideološki kontinuitet.
MAKSIMALISTIČKA TERITORIJALNA DOKTRINA
Ideologija Hardal zasniva se na ekstenzivnom tumačenju „zemlje Izraela“ (Eretz Israel), biblijskog pojma sa namerno neodređenim granicama. Može obuhvatati ne samo Zapadnu obalu i Gazu, već i delove Sinaja i Jordana. U ovom konceptu, palestinska suverenost nema teološku legitimnost. Proširenje naselja na Zapadnoj obali i jevrejsko prisustvo u Gazi doživljava se kao istorijski i verski projekat. Sociolog Jagil Levi, profesor na Otvorenom univerzitetu Izraela i stručnjak za odnose društvo-vojska, napominje da članovi Hardala ostaju manjina među verskim cionistima, ali imaju visoke organizacione sposobnosti i jasan strateški cilj: investirati u centre odlučivanja.
UTICAJ U SVIM GRANAMA VOJSKE
Iako se uticaj Hardala često analizira u pešadijskim i oklopnim jedinicama, danas se proširuje na sve grane IDF a, uključujući vazduhoplovstvo i mornaricu. U vazduhoplovstvu, neki religiozni piloti i oficiri prate programe koji kombinuju talmudske studije i vojnu obuku, slično jeshivot hesder, institucijama u kojima mladi ultra ortodoksni muškarci naizmenično pohađaju intenzivne talmudske studije i obaveznu vojnu službu u IDF u, težeći pomirenju verske posvećenosti i nacionalne dužnosti. Ova integracija dovodi do diskusija o ulozi religije u misijama i pojačane pažnje na verske kodekse ponašanja u eskadronima.
Izraelska mornarica, često manje vidljiva u analizama, doživela je diskretnu ali stratešku difuziju Hardala. Religiozni oficiri prisutni su u jedinicama priobalne patrole, snagama eskortnih brodova, a naročito među komandama mornarice (Shayetet 13), jednom od najelitnijih i najosetljivijih jedinica IDF a. U ovim kontekstima, koji zahtevaju napredne tehničke veštine i međunarodnu koordinaciju, oficiri Hardala uspevaju da kombinuju religijsku rigoroznost i operativnu izvrsnost, oblikujući kulturu jedinice uz poštovanje vojnih standarda. Kolektivne molitve, strogo poštovanje dijetetskih zakona i verska nastava integrisana u obuku postali su uobičajene prakse u nekim kontingentima. Ovo proširenje između grana pokazuje da Hardal više nije ograničen na kopnene bataljone već oblikuje religiozni i ideološki pogled oficira širom vojske. Za veterana Jom Kipur rata, ovo širenje u pešadiji, vazduhoplovstvu i komandama mornarice predstavlja radikalni pomak u odnosu na originalnu ideju „čistoće oružja“.
VOJSKA KAO LABORATORIJA UTICAJA
Progres Hardala u vojsci usklađen je sa strukturnim promenama. Od 1990 ih, deo sekularne omladine gravitira tehnološkim jedinicama, vojnoj obaveštajnoj službi ili sektoru visokih tehnologija. Borbene jedinice sve više privlače mlade iz religiozno-cionističke sredine. Prema NTA (Noam Tzvi Academy), istraživačkom institutu povezanom s religioznim cionizmom, udeo oficira iz religiozno-nacionalističkog toka u pešadijskim jedinicama porastao je sa 2,5 odsto 1990. na 35 odsto 2018. Dve strukture igraju ključnu ulogu: jeshivot hesder i predvojničke verske akademije (mechinot), pripremajući buduće oficire ideološki i fizički. Godine 2006. imenovanje rabina Avihaja Ronskija za šefa vojnog rabinata označilo je prekretnicu. Bivši naseljenik i osnivač predvojničke akademije, učvrstio je uticaj rabinata unutar religioznog cionističkog pokreta. Prema Jagilu Leviju, ovo predstavlja „tihu revoluciju“: vojni rabinat postaje centralni kulturni akter u instituciji.
UNUTRAŠNJE TRANSFORMACIJE I KULTURNE TENZIJE
Prisutnost Hardala menja prakse: vidljive kolektivne molitve, tefilin u javnosti, prikazi verskih ličnosti u kasarni. Godine 2018, religiozni vojnici 188. oklopne brigade odbili su zajedničku obuku sa ženama, otkrivajući tenzije između verskih zahteva i principa mešovite vojne službe. Istraživač Sami Koen napominje bliske veze između vojnika iz verskih akademija i njihovih rabina. Čak i kao manjina, ovi oficiri pristupaju elitnim jedinicama i komandnim pozicijama. Nasuprot tome, Joav Adomi, rezervni oficir i izvršni direktor u tehnološkom sektoru, navodi da nije zabeležena formalna subordinacija operativnih odluka religijskim imperativima. Debata ostaje otvorena: kulturni uticaj ili strukturni preokret?
PROŠIRENJE NA VRH DRŽAVE
Hardal sada prevazilazi vojnu sferu. Bezalel Smotrič, lider Partije religioznog cionizma i kolonista druge generacije, obavlja strateške funkcije ministra finansija i ministra delegiranog za odbranu, nadgledajući civilnu administraciju Zapadne obale i naselja. Na čelu Šin Beta, izraelske unutrašnje bezbednosne službe, od maja 2025. je David Zini, oficir iz iste ideološke sredine. Prvobitno ocenjen kao previše mesiijanski od strane premijera Benjamina Netanjahua, konačno je potvrđen za položaj. Prema bivšem vojniku i aktivisti Jehudi Šaulu, osnivaču „Prekidajući tišinu“ (Breaking the Silence), strategija Hardala prati progresivnu logiku: delegitimizacija sekularne elite, preuzimanje institucija, a zatim ideološka normalizacija.
PROVIDENCIJALNO TUMAČENJE ISTORIJE
Pristalice Hardala tumače nedavne događaje — sudsku reformu, napad 7. oktobra, rat u Gazi, povratak Donalda Trumpa u Belu kuću, ponovni rast antisemitizma — kao korake u istorijskom procesu ka nacionalnom iskupljenju. Za veterana rata Jom Kipur, svedoka hijerarhijske, sekularne vojske, ove promene predstavljaju preokret: „Više ne prepoznajem instituciju u kojoj sam služio. Verski i ideološki uticaj na vojne odluke sada je očigledan, a vojska više nije samo instrument nacionalne odbrane već instrument mesiijanske vizije.“ Ova providencijalna dimenzija je centralni marker pokreta: politika i rat više nisu samo strateški već produžetak verskog i istorijskog plana.
*Autor je bivši član višeg osoblja UN