Danska vojna obaveštajna služba (Forsvarets Efterretningstjeneste, FE) objavila je svoj godišnji izveštaj o strateškim i bezbednosnim rizicima, ključni referentni dokument za političke i vojne vlasti Kraljevine. Po prvi put od svog osnivanja, Sjedinjene Američke Države se izričito navode kao izvor strateške zabrinutosti.
Danska, država poznata po geopolitičkoj jasnoći i pragmatičnom pristupu pitanjima odbrane, često ispred ostalih članica Evropske unije kada je reč o restriktivnim migracionim politikama, postala je prva članica EU koja je zvanično klasifikovala SAD kao potencijalnu pretnju, ravnopravnu sa drugim rivalskim silama.
Ova procena zasniva se na najnovijem izveštaju FE, koji identifikuje takozvane „perspektive“ koje treba pratiti – dugoročne dinamike sposobne da destabilizuju Kraljevinu, sever Evrope i kontinent u celini.
Situacija je opisana kao „posebno ozbiljna i dugotrajna“, naglašava direktor FE Tomas Ahrenkiel, koji u predgovoru upozorava:
„Kraljevina Danska suočava se sa pretnjama i bezbednosnim izazovima najozbiljnijim od završetka Hladnog rata.“
On ukazuje na istovremeno preklapanje kriza bez presedana, navodeći „pojačanu konkurenciju velikih sila na Arktiku, otvorenu ambiciju Kine da preoblikuje svetski poredak i trajnu pretnju transnacionalnog islamističkog terorizma“.
RUSIJA: DRUŠTVO MOBILISANO ZA KONFRONTACIJU
Glavna zabrinutost danskih analitičara ostaje Moskva, koja se smatra najverodostojnijom direktnom vojnom pretnjom Evropi. Prema procenama FE, sukob u Ukrajini će se nastaviti i posle 2025, pri čemu se ističe da ruski diplomatski signali prikrivaju strategiju maksimalnog pritiska.
Izjave koje formalno zagovaraju pregovore prate, prema izveštaju, „izuzetno široki i neupitni zahtevi“ prema Kijevu i NATO, bez ikakvih naznaka stvarne spremnosti na kompromis ili deeskalaciju.
Još više zabrinjavajuće je što FE opisuje Rusiju kao državu koja se „metodično priprema za direktnu konfrontaciju sa NATO“ ubrzanim ponovnim naoružavanjem, restrukturiranjem privrede oko ratnih potreba i militarizacijom celokupnog civilnog društva.
Vojna obuka je sada institucionalizovana, obavezna na različitim nivoima obrazovanja i integrisana u velika javna preduzeća i strateške administracije.
Kremlj vodi masovnu, centralizovanu propagandnu kampanju čiji je cilj stvaranje trajnog osećaja opsade i duboko ukorenjenog anti-zapadnog raspoloženja. Prema FE, Rusija „ideološki oblikuje nove generacije u uverenju da je sukob sa Zapadom neizbežan i egzistencijalan“.
Ova strukturna indoktrinacija, upozoravaju analitičari, nadživeće sadašnji režim: čak bi i naslednik Vladimira Putina zatekao društvo psihološki pripremljeno za konfrontaciju.
Industrijski gledano, Rusija od 2024. proizvodi više municije, oklopnih vozila i raketa nego što ih troši na ukrajinskom ratištu. Ukoliko bi se sukob zamrznuo ili okončao, ova proizvodna sposobnost na ratnom nivou učinila bi Moskvu još opasnijom vojnom silom, naspram Evrope koja se ocenjuje kao spora, podeljena i nedovoljno naoružana.
Izveštaj takođe naglašava kontinuirani ruski hibridni rat, koji uključuje sofisticirane sajber-napade, kampanje dezinformisanja, ometanje GPS sistema, sabotaže kritične infrastrukture, kao i industrijsku i vojnu špijunažu.
Danske službe navode da ruske mreže decenijama deluju na evropskom tlu, pre svega ciljajući odbrambene tehnologije, energetiku i telekomunikacije. Posebno se pominje upad ruskih dronova u poljski vazdušni prostor krajem 2025, opisan kao „proračunata provokacija“ sa ciljem testiranja kredibiliteta i spremnosti NATO.
ISLAMISTIČKA PRETNJA I NEREGULARNE MIGRACIJE
Islamistički terorizam ostaje jedna od najneposrednijih i najnepredvidljivijih pretnji, navodi FE. Izveštaj podseća na napad nožem u Miluzu početkom 2025, koji se opisuje kao simbol nasilja niske cene, teško uočljivog, ali sa snažnim psihološkim efektom.
Službe beleže porast kako osujećenih, tako i uspešnih napada, podstaknutih individualnom radikalizacijom i onlajn propagandom.
Jednostavnost operativnih metoda (hladno oružje, vozila, improvizovane naprave), u kombinaciji sa nestabilnim geopolitičkim kontekstom, naročito ratom u Gazi, deluje kao ideološki katalizator i poziv Al Kaide i Islamske države na nasilje.
FE izričito povezuje ovu pretnju sa neregularnim migracijama, u skladu sa danskom strategijom „sprečavanja nastanka paralelnih društava“. Posebna zabrinutost odnosi se na Siriju, gde Islamska država pokazuje znake ponovnog jačanja. Masovno oslobađanje džihadista iz kurdskih zatvora, upozorava izveštaj, moglo bi izazvati priliv iskusnih boraca u Evropu i drastično povećati rizik od terorističkih napada.
KINESKI UTICAJ I ŠPIJUNAŽA
Kina je opisana kao strpljiva, ali sistematska sila, koja nastoji da oslabi zapadni uticaj bez direktne vojne konfrontacije, kako bi se predstavila kao verodostojna alternativa američkom vođstvu.
Izveštaj posvećuje detaljnu analizu Pekingu, optužujući ga da pokušava da preoblikuje međunarodne norme, naročito promovisanjem relativističkog i neuniverzalnog shvatanja ljudskih prava u multilateralnim forumima.
Glavna pretnja po Dansku leži u masovnoj ekonomskoj i tehnološkoj špijunaži, usmerenoj na ilegalni transfer strateškog znanja, posebno u oblastima veštačke inteligencije, biotehnologije, zelene energije i naprednih vojnih sistema. Kao ilustrativan primer navodi se presuda iz 2025. protiv jednog nemačkog evroposlanika krajnje desnice, osuđenog zbog prenošenja poverljivih informacija o zapadnim vojnim avionima kineskim službama.
AMERIČKE AMBICIJE: NOVI ZABRINJAVAJUĆI FAKTOR
Najpotresniji element izveštaja jeste uvrštavanje SAD među faktore rizika – istorijska prekretnica u evropskom poimanju transatlantske bezbednosti.
Danske zabrinutosti fokusirane su na dve glavne ose: prvo, američke ambicije na Arktiku, ključnom regionu za pomorske rute, prirodne resurse i vojno odvraćanje. FE ukazuje na „rastući strateški interes SAD za Grenland“, autonomnu teritoriju Danske, podsećajući na ranije izjave američkog predsednika Donalda Trampa o mogućoj kupovini. Ovo pojačano interesovanje povećava rizike od špijunaže, političkog pritiska i sajber napada, ne samo na Grenland, već na čitavo Kraljevstvo.
Drugo, dovodi se u pitanje pouzdanost Vašingtona kao krajnjeg garanta evropske bezbednosti. FE strahuje da bi dalja povlačenja američkih trupa sa kontinenta Moskva mogla protumačiti kao znak slabosti, što bi podstaklo agresivniju politiku. Šire posmatrano, izveštaj kritikuje rastući američki unilateralizam, ističući da on „više ne isključuje upotrebu vojne ili ekonomske sile, čak ni prema saveznicima“, te da koristi trgovinske pritiske i sankcije kao političko sredstvo.
Ova analiza oslikava sumorni portret Evrope stegnute u klješta, suočene sa istovremenim, višeslojnim i međusobno povezanim pretnjama, u kojima se jučerašnje strateške izvesnosti urušavaju.
Tradicionalni savezi slabe, protivnici jačaju, a pretnje danas mogu dolaziti kako od otvorenih rivala, tako i od istorijskih partnera. Izveštaj svedoči o dubokoj promeni evropskog bezbednosnog poretka, obeleženoj trajnom nestabilnošću i temeljnim preispitivanjem geopolitičkih ravnoteža.
*Autor je bivši visoki službenik UN