EU I RUSIJA
Sa oko 130 mandata od ukupno 240 u parlamentu, Radev obezbedio je apsolutnu većinu. Ovo mu daje do sada neviđen politički manevarski prostor za formiranje stabilne vlade, što se nije dogodilo već pet godina u zemlji opterećenoj hroničnom nestabilnošću. Od 2021, Bugarska je održala čak osam parlamentarnih izbora, što je direktna posledica duboko podeljenog političkog sistema. Izlaznost nešto ispod 50 procenata i dalje se smatra relativno visokom za bugarske prilike, gde je apstinencija uobičajeno izražena.
Govoreći kratko u Sofiji u izbornoj noći, Radev proglasio je pobedu i izjavio da su birači odbacili aroganciju i samodovoljnost tradicionalnih političkih partija. Šezdesetdvogodišnji bivši vojni pilot, koji je obavljao dva predsednička mandata između 2017. i početka 2026, trebalo bi da postane premijer u maju. Njegov neobičan profil, koji spaja vojnu disciplinu i institucionalno iskustvo, učvršćuje sliku autoritativne ličnosti. Međutim, njegovi raniji stavovi o Rusiji često su izazivali pitanja: između ostalog, izjavio je da je Krim ruski i kritikovao evropske sankcije uvedene nakon izbijanja rata u Ukrajini.
Iako potiče iz levice, više puta je pokazao političku bliskost sa Viktorom Orbanom, mađarskim nacionalističkim liderom koji je poražen na izborima 12. aprila. Ipak, Radev je dosledno negirao bilo kakvu bliskost sa Kremljom i uvek potvrđivao privrženost članstvu Bugarske u Evropskoj uniji. Njegova kampanja bila je usmerena pre svega na borbu protiv oligarhije, temu koja ima snažan odjek u zemlji opterećenoj ponovljenim korupcionaškim aferama. U decembru 2025. masovni antikorupcijski protesti doveli su do pada tadašnje konzervativne vlade.
OSTAVKA NA MESTO PREDSEDNIKA
U tom kontekstu političkih previranja, on je u januaru najavio ostavku na mesto predsednika kako bi ušao u parlamentarnu izbornu trku na čelu novog pokreta pod nazivom „Progresivna Bugarska“. Ovaj strateški potez odražava centralnu važnost funkcije premijera u bugarskom političkom sistemu, koji ima znatno veću moć od predsedničke funkcije. Tokom kampanje obećao je dubinsku reformu pravosuđa, naročito u uspostavljanju funkcionalnog sudskog saveta u zemlji gde se pravosuđe široko smatra kompromitovanim korupcijom i blokiranim političkim podelama.
U izbornoj noći gospodin Radev je poručio da će Bugarska nastaviti svoj evropski put, uz poziv na veći pragmatizam i kritičko promišljanje u odnosima sa Rusijom. Ovakav nijansiran i ponekad dvosmislen pristup predstavlja stalnu karakteristiku njegove političke retorike. Zalagao se i za obnavljanje dijaloga sa Moskvom u oblasti energetike, pozivajući se na pristup koji, prema njegovim rečima, podseća na onaj koji zastupa Emmanuel Macron, koji se takođe zalaže za obnovu dijaloga.
U njegovom okruženju pojedini saradnici nastojali su da umire javnost. Slavi Vasilev, jedan od njegovih bliskih saradnika, istakao je da bugarski građani ne žele približavanje Rusiji, već nastavak politike u skladu sa strateškim savezima zemlje, posebno u okviru NATO i Evropske unije. Ove izjave očigledno imaju za cilj smirivanje međunarodnih zabrinutosti, posebno imajući u vidu da Bugarska ima važnu ulogu u snabdevanju Ukrajine municijom.
Kao predsenik, Radev je povremeno slao signale proruskog raspoloženja koje u Bugarskoj postoji još od kraja devetnaestog veka, ali nikada nije dovodio u pitanje proevropski pravac zemlje, članice EU od 2007. godine. Jedan značajan izuzetak dogodio se 2025. kada je u poslednjem trenutku podržao ideju referenduma o usvajanju evra. Ovaj predlog je odbila tadašnja konzervativna vlada, a Bugarska je na kraju bez poteškoća ušla u evrozonu početkom 2026. Ovaj događaj osvetljava unutrašnje tenzije oko ekonomske i monetarne suverenosti.
Nakon nekoliko godina krhkih i kratkotrajnih vlada, građani Bugarske sada očekuju stabilnost. Profil Radeva, bivšeg šefa države, deluje umirujuće, naročito u ruralnim oblastima gde su glavna briga inflacija, pogoršana ratom u Ukrajini, i posledice uvođenja evra. Pitanje kupovne moći ostaje centralni faktor u političkom opredeljenju birača.
Umereni stav prema Rusiji omogućio je Radevu da privuče deo biračkog tela nacionalističke proruskog pokreta „Preporod“, čiji je rezultat pao na oko četiri procenta. Njegova koalicija je istovremeno oslabila i konzervativni GERB bivšeg premijera Bojka Borisova, koji je završio na drugom mestu sa svega 13,4 procenta glasova, što je njegov najgori rezultat do sada. Ovaj pad predstavlja eroziju tradicionalnih političkih snaga.
Neposredno iza njih, proevropska centristička partija „Nastavljamo promene“ osvojila je oko 12,6 procenata glasova, potvrđujući trend pada nakon učešća u vlasti između 2021. i 2022. Uprkos oštroj kritici Moskve, oni bi mogli da uđu u savez sa Radevom kako bi mu omogućili dostizanje ustavne većine od 160 mandata, neophodne za dubinske reforme pravosuđa. Takav razvoj događaja otvorio bi put ka ozbiljnim institucionalnim promenama.
Na kraju, stranka oligarha Delijana Peevskog, koji je od 2021. pod sankcijama Sjedinjenih Država zbog korupcije, takođe beleži pad, za oko 7,8 procenata glasova. Time se potvrđuje da scenario naglog zaokreta Bugarske ka izrazito proruskoj liniji, sličan onome koji je postojao u Mađarskoj, u ovom trenutku nije na političkom horizontu. U Sofiji je ključna dilema u izbornoj noći bila da li će Radev uspeti da obezbedi dovoljnu većinu za ustavne izmene i reformu široko kritikovanog pravosudnog sistema. Upravo na tom polju biće odlučujuća verodostojnost njegove buduće vlade.
*Autor je bivši član višeg osoblja UN