Svet

0

Kraj fasciniranosti evropskih populista Amerikom

Autor: Ivan Krastev

Izvor: Noema

Kraj fasciniranosti evropskih populista Amerikom

Izvor: Ivan Krastev

Početkom aprila istražiteljka Kjara Pagano šeretski je primetila da je “Italija sada zatvorenija nego što je Mateo Salvini sanjao da će ikada biti”. I imala je pravo, a mi ne treba da se iznenađujemo što su tada mnogi politički komentatori bili ubeđeni da će pandemija doneti novi nacionalistički momenat u Evropi i da će se desničarske populističke partije politički okoristiti od covid-19 krize.

To se još uvek može dogoditi, ali nakon šest meseci krize različite ankete javnog mnjenja ukazuju na pad podrške desničarskim populistima širom Evrope. U Italiji je Liga izgubila na prošlomesečnim regionalnim izborima na kojima se Salvini nadao da će pobediti; u Poljskoj je predsednik stranke Pravo i pravda Andžej Duda reizabran, izvojevavši tesnu pobedu na izborima koji su mu samo tri meseca pred glasanje izgledali prosto kao pasulj. U međuvremenu, ogromna većina švajcarskih građana na referendumu je izglasala da njihove granice sa Evropskom unijom i dalje budu otvorene.

Covid-19 je inficirao društva strahom, ali se zasad populističke partije nisu okoristile od pandemije. Da je moguće da je izborni uspeh populizma u poslednjih deset godina bio ukorenjen pre u anksioznosti nego u strahu?

NESTANAK ENTUZIJAZMA:Iako psiholozi ukazuju da su strah i anksioznost bliski rođaci – i jedno i drugo sadrže ideju opasnosti – oni takođe naglašavaju da je strah reakcija na specifičnu i primetnu opasnost, kao što je strah zaraze smrtonosnom bolešću, dok je anksioznost rasplinuto, nefokusirano, besciljno uverenje o budućnosti. Anksiozni ljudi su glasni i besni dok plašljivi nemaju luksuz besa jer su previše zauzeti, radeći na tome da prežive. Populisti su mogli vešto da eksploatišu bes anksioznih, ali su nepopulisti bili ti koji su profitirali od novonastale ozbiljnosti plašljivih, za koju je okidač bila pandemija.

Neuspeh Donalda Trampa da se nosi s krizom bio je još jedan razlog zbog kojeg je kod Evropljana nestao entuzijazam za populističke lidere. U jednom nedavnom istraživanju koje je sproveo Evropski savet za spoljne odnose otkriveno je da zbog katastrofalnog reagovanja na pandemiju Amerika svetu izgleda disfunkcionalno i depresivno koliko i pozni Sovjetski Savez.

Ako je covid-19 evropske populiste stavio u odbrambeni položaj, onda se postavlja pitanje hoće li ih Trampov poraz na izborima u novembru srozati samo na fusnotu u evropskoj politici?

Bregzit i Trampova pobeda 2016. učinili su da se mnogi evropski populisti osećaju kao da su deo globalne antiliberalne revolucije. Ali, kao što je pokazao poraz Marin le Pen 2017, imitiranje Trampa i Bregzita nije svuda bila pobednička strategija.

Viktor Orban:Jasno je da Trampov poraz neće značiti kraj populističkog momenta u Evropi, ali će signalizirati povlačenje populista; Foto: Beta/AP

Evropski parlamentarni izbori 2019, na kojima je izostala populistička revolucija, a ipak su nagovestili rođenje panevropske populističke desnice, političkog pokreta koji može da se mobiliše preko nacionalnih granica, ukazali su na ovo evropskoj desnici. Samo godinu dana uoči glasanja petnaestak različitih političkih partija širom Evrope zagovarale su napuštanje EU ili evra; opcija napuštanja iščezla je iz programa evroskeptičnih stranaka do izbora.

Evropska populistička revolucija koja je počela obećanjem o uništenju EU pretvorena je u obećanje o ponovnom stvaranju EU i preuzimanju kontrole nad njom.

GUBITAK ATRAKTIVNOSTI I RAZGRANJAVANJE:Šta će onda biti posledice Trampovog poraza u novembru? Najverovatnije će panevropska strategija populista izgubiti svoju atraktivnost, a razgranaće se strategije centralnoevropskih populista na vlasti i zapadnoevropskih populista u opoziciji. Dok će populisti u Italiji, Francuskoj i Španiji pokušavati da iskoriste razornu ekonomsku krizu koja će uslediti nakon krize javnog zdravlja izazvane covidom-19 da zadobiju izbornu podršku, poljska i mađarska vlada će morati da se bore da sačuvaju svoju vlast noseći se sa snažnijom opozicijom i otvorenim ratom sa EU.

U tom smislu posledice Trampovog poraza više će osećati centralnoevropske nego zapadnoevropske populističke partije. Ne samo da bi Poljska i Mađarska izgubile Trampovu Ameriku kao saveznika već bi, prema njima, Bajdenova Amerika bila otvorena pretnja za njihov model neliberalne demokratije.

“Glasamo za pobedu Donalda Trampa jer dobro poznajemo diplomatiju vlada američkih demokrata koja je zasnovana na moralnom imperijalizmu”, rekao je nedavno mađarski premijer Viktor Orban. “Bili smo prinuđeni da je ranije okusimo, nije nam se dopala, ne želimo repete.”

Za razliku od pre četiri godine kada se Orban kladio na Trampovu pobedu uprkos svim sumnjama, njegove analize nas sada navode da verujemo da očekuje da Tramp izgubi. Zato Orbanov nedavno objavljeni esej u provladinom dnevnom listu Mađar nemzet pre predstavlja manifest o budućnosti centralnoevropskog iliberalizma u svetu posle Trampa nego priprema za Trampov drugi mandat.

ZAVISNOST OD EU:Suočavajući se s teškim parlamentarnim izborima 2022. i ugrožen drugim talasom covida-19, povratkom demokrata u Belu kuću u Americi i ujedinjenom opozicijom kod kuće, Orban oseća da je primoran da ponovo razmisli o svojim odnosima sa EU. U trenutku kada je budućnost EU pod znakom pitanja, Orban nudi Briselu ugovor o održanju jedinstva EU.

“Moramo da ostanemo na putu sporazuma i kompromisa”, napisao je u Mađar nemzetu, “i bez obzira na to šta kaže Evropski parlament, moramo da sprovedemo dalekosežne finansijske planove i planove budžeta koje smo ovog leta uspešno finalizirali. To je moguće pod uslovom da Nemci uspeju da upravljaju procesom postavljanja naslednika kancelarke Merkel, a da ne pređu četvrti stepen Rihterove skale”.

U intelektualnom smislu Orban je digao ruke od EU i, generalno, Zapada. Međutim, očuvanje njegove vlasti politički zavisi od EU jer iako je Orban verovatno spreman da se kladi na Kinu i Rusiju kao na sile budućnosti, njegovo društvo nije voljno to da učini. Za većinu Mađara Kina je previše daleka i drugačija, dok je Rusija previše blizu i previše zastrašujuća.

Trampov poraz u novembru nateraće Orbana da ostane bliži Briselu. Ali da bi obećao lojalnost opstanku EU, mađarski premijer traži da se Brisel i Berlin drže podalje od unutrašnjih politika Centralne Evrope i da povuku svoje uslovljavanje “vladavinom prava”. To u praksi znači da Brisel treba da prestane da bude zainteresovan za to kako partija Fides pobeđuje na izborima, kako Budimpešta troši evropski novac, koliko su mađarski mediji slobodni i koliko su nezavisni mađarski sudovi. Orban je spreman da javno podrži stratešku autonomiju EU ako to znači odvajanje od Bajdenove Amerike, ostanak na marginama rivalstva SAD i Kine i okončanje sankcija Rusiji.

Jasno je da Trampov poraz neće značiti kraj populističkog momenta u Evropi, ali će signalizirati povlačenje populista. Takođe signalizira kraj fasciniranosti populista Amerikom. U trenutku kada Tramp bude bio poražen, evropski populisti će biti spremni kao nikada ranije da traže saveznike i sponzore izvan Zapada.

Tekst je objavljen 20. oktobra u časopisu Noema

Komentari (0)

POŠALJI KOMENTAR