Stav

0

Nadežda Gaće: 30. avgust

Izvor: Novi magazin

Nadežda Gaće: 30. avgust


Tridesetog avgusta 2020. stranka koju vodi Milo Đukanović je nakon 30 godina prvi put pobeđena, i to od protivnika udruženih u tri kolone, tako da je svako ko je nešto zamerao vlasti imao opciju za sebe. Ne znam da li je bilo “crvenog telefona” među tim opozicionarima, ali tesnu pobedu začinili su porukama namenjenim sopstvenom biračkom telu, koje nisu ni najmanje dovodile u sumnju saradnju proruskih i pro-NATO partija; ili partija vezanih za SPC i izrazito sekularnih partija. Jedni su se zahvaljivali svecima, drugi narodu, ali je dominantni utisak da je opozicija u Crnoj Gori znala šta hoće, pošto je pre toga prošla visoku školu svojih grešaka i iskoristila sve što joj je vlast lošim potezima omogućila – a to je pre svega sukob sa crkvom i olako otvaranje korupcionaških afera sa uverljivim dokazima. Odavno i jedno i drugo preti, ali je čudno da je sada vlast dala “vetar u leđa” temama na koje nije imala odgovor.

Utešno je za Đukanovića da je DPS i dalje ubedljivo najjača pojedinačna partija i da je njegova koalicija poražena sa samo jednim mandatom zaostatka. Prestoje teški pregovori, koji se teorijski mogu završiti i opstankom DPS i mnogo ubedljivijom većinom opozicije. To, kao i govor koji je on održao, otvara mogućnost da DPS opstane čak i kao snažna opozicija iako izgubi vlast.

Naravno, nisu sve pretnje izbegnute i u narednim danima ćemo videti kako će se odvijati formiranje većine i kako će poraženi reagovati na to, o čemu iscrpno piše naš dopisnik iz Crne Gore Veseljko Koprivica u ovom broju Novog magazina. Ipak, ponašanjem prvog dana nakon izbora Crna Gora pokazuje demokratske kapacitete u koje mnogi nisu verovali. Ovo što se dešavalo tokom izbora u Crnoj Gori i ukoliko ne dođe do nesmotrenih poteza pokazuje da se u uslovima dubokih podela i stvarno suštinskih neslaganja vlasti i opozicije politika može voditi u demokratskim okvirima – što se nama u Srbiji nekako izmigoljilo.

Za Srbiju je, naravno, važno šta se dešava u Crnoj Gori i nije u pitanju samo regionalna ili ekonomska bliskost nego i prijateljske i rođačke relacije koje se retko viđaju među građanima drugih država. Nije neočekivano neskriveno navijanje za crnogorsku opoziciju u Srbiji, ali čudi zastrašujuća neumerenost i strast onih koji su slavili “poraz Mila” u Srbiji, i to jeste problematično, uz ponašanje medija koji su pratili šta se zbivalo u Podgorici sa više naslovnih strana i udarnih vesti nego važne sastanke ovih dana koji mogu imati ozbiljan uticaj na Srbiju. Jer, sve što se dešava na Kosovu i oko njega može dramatično uticati i na Srbiju i na region – odmah i dugoročno. A sastanci 30. avgusta u Sloveniji, 4. septembra u USA i 7. septembra u Briselu biće važne karike u lancu događaja za koje znamo da su neizbežni i da ne mogu biti po volji praktično nijednoj političkoj opciji u Srbiji.

Ako se traži šira slike, onda je Kosovo glavna tema jer od toga u Srbiji mnogo više zavisi, a verovatno i zatvara proces crtanja granica na Balkanu, što nema veze sa raznim značajnim ili interesantnim izborima po svetu.
 

Komentari (0)

POŠALJI KOMENTAR