Stav

0

Momčilo Pantelić: Porodična politika

Autor: IG

Izvor: Novi magazin

Momčilo Pantelić: Porodična politika


Kao takva retkost ispostavila se i jedna od najodanijih saradnica Donalda Trampa Kelijen Konvej. Sa žaljenjem ga je obavestila da će do kraja ovog meseca napustiti položaj njegove visokorangirane savetnice.

Ostavkom je sve iznenadila. Bila je prva žena koja je na čelu jedne predsedničke izborne kampanje (2016), svog favorita (Trampa) dovela do Bele kuće, pa se najmanje očekivalo da će predsedniku okrenuti leđa usred bitke za njegov reizbor.

Oduprla se spekulacijama da odlazi jer sluti pobedu opozicionog rivala Džoa Bajdena, pa da se na vreme izmiče. Iz njenih izjava proizlazi da je odluku donela pod pritiskom sile, prigodno, delotvornije od one kojom raspolaže “najmoćniji čovek na svetu” – njene 15-godišnje kćerke Klaudije. Levičarski nastrojena tinejdžerka zapretila je da će krenuti svojim putem ako majka nastavi službovanje kod konzervativnog šefa.

I majka je popustila. Zarad bračnog balansa njen muž Džordž Konvej istovremeno je napustio i pokret njihovih republikanaca koji se svojski bori da Tramp, iako pripadaju istoj partiji, bude poražen na izborima.

I Kelijen i Džordž tvrde da ostaju verni svojim suprotstavljenim opredeljenjima za i protiv Trampa, da samo više neće biti na isturenim frontovskim položajima. Kelijen se istovremeno uverila da ne postoji “alternativna činjenica”, što je izraz koji je ona skovala, braneći Trampa i od kritika od kojih nema odbrane. Činjenica ne može da bude nešto drugo od onoga što jeste, a Kelijen je to potvrdila, ako ostane pri svome, stilizovanim i nedvosmislenim obrazloženjem ostavke – “manje drama, više mama”.

Preplitanje porodičnih i političkih kretanja je i inače u današnjoj Americi veće nego ikad, čini se, u novijoj istoriji. Za razliku od “slučaja Konvej”, Tramp se potrudio da spoji rodbinu i vlast. U tom pogledu je verovatno rekorder. Proizveo je kći Ivanku i njenog muža Džareda Kušnera u svoje vrhunske savetnike, dok je njegov najstariji sin Donald mlađi bio uvodničar (a kažu i da mu izrazito raste uticaj u Beloj kući) na konvenciji republikanaca, koja mu je oca izglasala kao stranačkog kandidata za predsednika SAD za još jedan mandat.

Promolile su se, pritom, slutnje da bi Tramp mogao da stvori nekakve uslove za stvaranje “porodične dinastije”. Posle Drugog svetskog rata bila su tri takva pokušaja.

Najpre su probali Kenedijevi – posle ubijenog predsednika Džona (1963), vodeća kandidatura unutar Demokratske partije brata mu Roberta okončana je takođe ubistvom (1968), a najmlađi Ted je izgubio u stranačkoj selekciji 1980. Otac i sin Buš bili su pak na čelu države (1989-1993, pa 2001-2009), ali nije uspela kandidatura mlađeg sina (2016). Klintonovi su isprobali “koktel” muž (predsednik 1993-2001), pa supruga, ali je ona poražena dva puta – u stranačkom nadmetanju 2008, pa u finalnom dvoboju predsedničkih kandidata 2016.
Zanimljivo je da je oba pomenuta dinastička poduhvata te 2016. onemogućio upravo Tramp. Prvo je unutar partije eliminisao mnoge, pa i Džeba Buša, a onda i Hilari Klinton u megdanu na nacionalnom nivou.

Sada se Trampu prigovara da forsira nepotizam, čije je obrise zbrisao. Njegov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton tvrdi da je Kušner praktično doglavnik predsedniku-tastu, da ima veću moć nego ostali aktuelni savetnici.
Nepotizam ne priliči demokratijama, ali ga je bivalo i u njima, kao i izvan njih. Poznate su “porodične dinastije” – indijska Nehru-Gandi (nije rod s Mahatmom Gandijem), argentinske Peron i Kiršner, grčke Karamanlis, Papandreu i Micotakis, sirijska Asad, kubanska Kastro i najistrajnija severnokorejska Kim.
Prevaga nad institucionalnim poretkom registrovana je u vladajućim porodicama – Milošević u Srbiji i Čaušesku u Rumuniji. Ovde se i danas pominju privilegovani statusi rodbine pojedinih visokih funkcionera mada izvan zvaničnih organa vlasti. Vanredne vajde od nepotizma, naročito u hibridnim sistemima, ima često i više, kad nije formalizovan.

Ali Trampov nepotizam ima i rodbinsku opoziciju, čiji bi nastupi mogli da mu naškode možda približno onoliko koliko i delovanje političke opozicije. Bratanica mu Meri Tramp objavila je knjigu pod naslovom koji “sve govori” o njemu – “Previše i nikad dovoljno: kako je moja porodica stvorila najopasnijeg čoveka na svetu”. Potom je objavljen i njen tajni snimak u kojem karakter i sposobnosti aktuelnog šefa Bele kuće ocrnjuje i njegova rođena sestra Merijen Tramp Beri.
Tramp bi mogao da uđe u anale kao prvi lider neke demokratije o čijoj su političkoj sudbini dobrim delom odlučivali nastupi njegove familije. I onaj njen deo koji je on unapredio da liči na začetak nepotizma, kao i onaj koji o njemu govori sve najgore.

Sudeći po opštem stanju u Americi, Tramp je podelio naciju bar onoliko koliko se rodbina podelila oko njega. Pred buduće izbore bilo gde možda će se kao novo merilo za opredeljivanje, pogotovo u nedostatku uverljivih programa kandidata, pojaviti saznanje kakav je kandidat prema porodici i šta ona o njemu pripoveda.

Prema tom kriterijumu, malo bi se kandidata usudilo da se upusti u trku za funkcije. A odziv birača bio bi mnogo veći jer bi ponuda ličila na rijaliti šou. Ako i ne dobijemo ključ za rešavanje naših problema, birali bismo pogledom kroz tuđe ključaonice. Samo bi nam još to falilo…
 

Komentari (0)

POŠALJI KOMENTAR