Stav

0

Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

Autor: IG

Izvor: Novi magazin

Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

Prema Ustavu i Zakonu, u slučaju ostavke, razrešenja ili kad nije u mogućnosti da obavlja dužnost, predsednika zamenjuje predsednik Narodne skupštine. Najduže tri meseca. Bivalo je toga više puta u novijoj istoriji Srbije, mada se najduže u sećanju zadržalo teško v.d. predsednikovanje Nataše Mićić, koja je to postala krajem 2002. po isteku mandata Milanu Milutinoviću i dva neuspešna izbora novog predsednika.

No, od ukidanja cenzusa od 50 odsto plus jedan glasova za valjanost predsedničkih izbora, taj scenario ne može da se ponovi, a i eventualna ostavka ravna je čudu. Ostaju ona stanja nazvana “kad predsednik nije u mogućnosti da obavlja dužnost”. Recimo, kad je na službenom putu u inostranstvu. U čemu je kvaka? Prosto, Srbija ni dva i po meseca po izborima, tri sedmice po konstituisanju novog saziva parlamenta još nema prvog među poslanicima. Ima predsedavajuću konstitutivnom sednicom, ali njoj je to zaduženje oročeno izborom novog predsednika. Taj budući predsednik “uskače” u igru kad predsednik države ne može da obavlja dužnost. Na primer, ako otputuje u Vašington na sastanak 4. septembra.

Pri tome, Srbija od 3. juna nema ni tzv. tehničku vladu, pošto je kabinetu Ane Brnabić istekao mandat. Premda se prave da su punovažni, pa donose uredbe i naredbe, čak postavljaju državne sekretare iako nema ni vanrednog stanja da im se po sili zakona rok važenja produži. A i nema šta da im se produži! E, kad smo kod nekog, daleko bilo, novog vanrednog stanja, sad njega ni na sumnjivoj ivici noža nego marta nema ko da proglasi, sve i da koronavirus povileni i izazove hiljade novoobolelih i stotine preminulih dnevno. Ili da se desi nešto još strašnije.

Naravno, ukoliko predsednik želi da se bar načelno pridržava Ustava i famoznog člana 200, koji, u slučaju da se parlament – koji je nadležan za uvođenje vanrednog stanja – ne može sastati, dozvoljava mogućnost da ono bude “overeno” supotpisima predsednika države, predsednika/ice parlamenta i predsednika/ice vlade. Srbija u ovom trenutku, koji će još potrajati, ima nespornog predsednika države. Što će reći da uprkos izborima u nevreme i uprkos ubedljivoj pobedi predsednikove liste, nije država već provizorijum pod upravom jednog čoveka.

Koji, pri tome, nije monarh i nema prava na oktroisanje Ustava. I navodno vodi zemlju u EU, koja insistira na vladavini zakona u Srbiji. Sijaset je dokaza o provizorijumu, a najpoznatija su nezakonita v.d. stanja u većini javnih službi, ustanova i preduzeća. Ili angažovanje radnika u javnoj sferi po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima niz godina iako su po sistematizaciji, neretko i zahtevima posla, ta radna mesta neophodna, a Zakon o radu brani mahinacije te vrste. No i v.d. direktora i v.d. radnika ta ubitačna skraćenica drži na kratkom povocu. Ko zucne – leti. Zbog toga već mesecima ćute (v.d.) direktori bolnica, a sada sve silovitije i (v.d.) direktori škola, dok im ministri koji to nisu i ničim utemeljeni Krizni štab određuju šta im je i kako činiti. Po predsednikovim uputama, razume se.

Komentari (0)

POŠALJI KOMENTAR