Tu zloslutnu misao o promeni uloge vatrogasnih brigada, koje umesto da gase požare, spaljuju knjige, Hamilton je (uz svesrdnu Bredberijevu pomoć) smestio u američko društvo budućnosti u kojem je zabranjeno čitanje knjiga i kritičko razmišljanje. Ali, dešva se “greška” koja iznova portvrđuje vrednost filozofije, poezije, teologije i književnosti, čija je nedvosmislena uloga bila, i ostaje, od velike pomoći u razvoju civilizacije. I pored neprestanih autoritarnih pokušaja da se narod(i) strpa(ju) u tor, postajući tako najobičnija glasačka mašina.
Knjiga Farenhajt 451, tako, (p)ostaje upozorenje da su “spaljivači” svuda oko nas, i da im ne treba davati previše prostora, inače će oni preuzeti kontrolu. Ili, Bredberijevim rečima – “Kažem ljudima: Napravite listu od 10 stvari koje mrzite i sve to izmešajte i stvorite kratku priču ili poemu. Napravite listu od 10 stvari koje volite i proslavite ih, opet stvorite nešto. Kad sam pisao ’Farenhajt 451’, mrzeo sam spaljivače knjiga, a voleo biblioteke. I, eto, to vam je to”. A, Hamilton je to vizuelno potvrdio stvarajući upečatljivo umetničko delo, podeljeno u tri segmenta – “Ognjište i daždevnjak”, “Sito i pesak” i “Sjaj plamena”.
Bredberi u svom uvodu, nešto više od pola veka kasnije, pokušava da pronađe uzroke i povode za “Farenhajt 451”. Priču “Pešak”, kaže, napisao je 1950, nakon što su ga policajci zaustavili na ulici u noćnoj šetnji. “Pešaka” je nekoliko nedelja kasnije odveo u knjižaru gde će “sresti” Klaris Meklilan, i sedam dana kasnije napiso je prvu verziju “Požarnog brigadira”, novele koja se ubrzo pretvorila u “Farenhajt 451”. Ali to nije došlo samo zbog “osporavanja prava na šetnju”, prethodile su priče, kako navodi, “Izgnanici”, “Ašer II”, “Stub vatre”…
“Ja sam heroj, Montag, i dobar deo mene je takođe Klaris Meklilan. Mračnija strana mene je šef vatrogasne službe, Biti, a moje filozofske sposobnosti predstavlja filozof Fejber. Sve sam ih spojio, promućkao i izlio, praveći se da ne primećujem šta radim. Na kraju nekoliko dana i još nekoliko nedelja, imao sam roman… Ovo ovde je mešavina mojih prethodnih života, mojih ranijih strahova, mojih inhibicija, i mojih čudnih, misterioznih i nepriznatih predviđanja budućnosti”, objašnjava Bredberi u uvodu.
“U slučaju poslednje verzije ’Farenhajta 451’, ilustrovane ovde – navodi Bredberi – ponovo sam izveo sve svoje likove na scenu i propustio ih kroz zvoju pisaću mašinu, dopuštajući svojim prstima da pričaju priče i izvlače duhove drugih priča iz drugih vremena…” Hamiltonu je jedino ostalo da te likove ponovo okupi i “udahne” im novi, vizuelni život.