Sve knjige u ovom programu obrađuju različite aspekte zabrinjavajućeg problema modernog doba, posebno socijalnu distancu, uočljivu nakon pandemije. Knjige koje podsećaju na važnost i dobrobit zajedništva podeljene su u tri uzrasne grupe (predškolski, školski, tinejdžerski) i četiri tematske celine od kojih svaka naglašava posebnu dobrobit zajednice: podršku i sigurnost; povezanost i osećaj pripadanja; pozitivne uzore; prihvatanje. Projekat je usmeren na generaciju zed, sudeći po sprovedenim studijama najusamljeniju generaciju dosad, sa najvećom sklonošću da interakciju uživo zameni komuniciranjem onlajn. Socijalna distanca može dovesti do osećaja izostavljenosti, izolacije, kao i teške depresije i drugih mentalnih problema, čiji se porast kod mlađih generacija već uočava.
U okviru ovog projekta, „Odiseja“ će objaviti DEVET knjiga za decu i mlade na srpskom i jednu na ukrajinskom jeziku, a zahvaljujući izdavačima partnerima koji učestvuju u ovom projektu savremena srpska književnost za decu dopreće do novih čitalaca širom Evrope. Tokom trajanja projekta „Odiseja“ će organizovati brojne aktivnosti, poput radionica u školama i druženja sa autorima i ilustratorima, kao i organizovanja prvog Festivala dečje književnosti u Beogradu.
Naslovi koji će se pojaviti tokom trogodišnjeg trajanja ovog poduhvata su „Ko se boji šume još“ Jana de Kindera, „Baubauk“ Benasa Berantasa, „Priča o drvetu“ Barbare Vuge, „Kad sam bila lisica“ Tanje Postavne, „Alaska“ Ane Volc, „Žuti šal“ Silvije Šesto, „Priče sa Pospanog mora“ Biljane Crvenkovske, „Sama je tražila“ Luize O’Nil, „Plavi džeparoš“ U. S. Levin, i „Hoću u školu“ Jasminke Petrović (prevod na ukrajinski).
Zahvaljujući izdavačima partnerima koji učestvuju u ovom projektu biće prevedene ČETIRI knjige domaćih autora na strane jezike, tri Jasminke Petrović – „Hoću kući“ (nemački), „Hoću u školu“ (španski i slovenački) i „35 kalorija bez šećera“ (hrvatski) i jedna Zorana Penevskog – „Čudo u Plavoj šumi“ (makedonski).
Naziv projekta „Niko nije ostrvo“ inspirisan je čuvenim stihom engleskog pesnika Džona Dona. Donov sonet govori o vezi celog ljudskog roda i sugeriše da su ljudi potrebni jedni drugima i da su naprosto bolji u zajednici nego u izolaciji, budući da je svaka individua samo delić celine, odnosno celokupnog ljudskog roda. Kao i Donov sonet, i ovaj projekat upućuje na važnost povezanosti i zajedništva. Kako smo svi deo ovog sveta, nešto što se dogodi drugima mora uticati i na nas, iako to isprva ne primećujemo, zbog toga ne smemo okretati glavu na nepravdu, samo zato što nas ne dotiče direktno.