Izmešteni iz svog grada i zemlje oni pričaju priče o ljudima koje su poznavali i s kojima su živeli dok su bili deo iste, beogradske ekipe… U to vreme na prostorima nekadašnje Jugoslavije besneo je rat, zbog čega su mnogi mladi ljudi emigrirali iz zemlje trbuhom za kruhom bežeći od stradanja i nesreće.
„Hteo sam samo da bude uredno i sređeno sve što sam slušao i sve o čemu smo pričali i ono što sam video. Sve što sam razgovarao sa svojim drugom kome sam izmislio ime, ali ne i njega… O nekim ljudima nisam pisao. Nisam ih poznavao dobro, iako su i oni bili tamo. O nekim ljudima sam pisao iako nisu bili tamo. Ali o njima smo razgovarali, ili smo ih prosto pominjali. Pisanje u Amsterdamu me je držalo dalje od očajavanja što ne ide onako kako sam želeo… Sada, o svemu tome isto mislim. Prošlo je oko trideset i pet godina. Sve je tako bilo. Sada, ničeg od toga nema. Kao da je izmišljeno. Moj brat je umro od AIDS-a dve godine nakon što sam se vratio iz Holandije. Moj drug sa kojim sam tamo u Amsterdamu sedeo i pričao danima, sa kojim sam dugo i pre toga bio blizak, umro je očekivano od prekomerne doze heroina, pet godina nakon što sam se vratio. Svi ljudi, prijatelji, oni o kojima smo pričali i koje smo pominjali, skoro svi su danas mrtvi. Previše droge, nekoliko samoubistava i bolesti, i jedno ubistvo. I pas kojeg sam prošetao nekoliko puta, i on je umro…“, piše, između ostalog, autor Srđan Valjarević u predgovoru ovog izdanja njegovog (drugog) romana iz 1994.– „Ljudi za stolom“, koji je nedavno objavila „Laguna“ (originalno se pojavio sa etiketom „Samizdat B92“), u sklopu izabranih dela ovogo autora.
U međuvremenu, dok se nestrpljivo iščekuje novi, „pravi“ roman ovog autora, tokom 2026, „Laguna“ je, praktično, kompletirala dosadašnji opus Srđana Valjarevića. Od kraja 2019, kada su reizdati „Dnevnik druge zime“ (originalno „Samizdat B92“, 2006) i „Komo“ („Samizdat B92“, 2006), ovaj izdavač sukcesivno je objavio i prvenac „List na korici hleba“ 2022. („Književna reč“ / edicija „Pegaz“, 1990), proširenu zbirku pesama „Džo Frejzer i 49 + 24 + 5 pesama“ 2024. („Džo Frejzer u 49 pesama“, edicija „Ruža Lutanja“ 1992; „Džo Frejzer u 49 +24 pesama“, prošireno izdanje, „Beopolis“ 1996), i „Zimski dnevnik“ 2025. („Samizdat B92“, 1995).
Valjarevićeva saga o Fricu i Dobrili, takođe je realizovana u „Laguni““, u četiri knjige– „Fric i Dobrila“ (2021), „Brod koji je zaplovio kroz maglu“ (2023), „Narator je konačno progovorio“ (2024), i „Romanu o agoniji i vedrini“ (2025). Gotovo tri decenije kasnije, njegovi likovi Gojko (kasnije Fric) i Dobrila (koji su svoje životno putešestvije započeli u „Danasu“, a završili ga u „Nedeljniku“), spremaju se za „filmsku karijeru“, pod rediteljskom rukom Gorana Markovića.