Integral 24, u koji su smeštene dve epizode objavljene 2001/02. godine, poslednje koje je nacrtao Moris de Bever (1923-2001) sa dvojicom naslednika Renea Gošinija (1926-1997) – „Slikar“ na scnario Roberta de Gruta (1941-2023), i „Legenda o Divljem zapadu“ Patrika Nordmana (1949-2022), dopunjen je sa nekoliko kraćih priča pod zajedničkim naslovom „Bitka za pirinač“, prvi put u albumu objavljnih 1972, kada ih je kompanija „Total“ besplatno nudila putnicima po Francuskoj, a reizdanje su doživele 2012. u 24. tomu integralnog izdanja sa etiketom „Lucky Comics“.
Kad se za neki strip kaže da je mitski, to nije uvek zato što, nakon što je prodat u nekoliko miliona primeraka, nastavlja da privlači nova čitalačka pokolenja. Album može takođe postati mitski zato što se za njega čulo, a još ga niko nije pročitao. Takav je slučaj sa „Bitkom za pirinač“, koju ćete iznova otkriti ili, mnogi od vas, tek otkriti. Poptisali su je Moris i Gošini, i izašla je 1969, u četvrtom od devet brojeva časopisa „Super poket Pilot“, koji nije bio dugog veka. Tri godine kasnije, ta priča, sačinjena od 16 mini-tabli, ponovo je sklopljena u velikom formatu i pridodata drugim kratkim pustolovinama objavljenim u istom tromesečniku… Sve to objašnjava Žak Pesis u svom tekstu „Talični Tom: Neobjavljeno delo u albumu“, koji otvara ovaj tom.
Povod za priču „Slikar“ je istorijski lik Frederika Remingtona (1861), umetnika i jednog od najplemenitijih likova u povesti Divljeg zapada, kome će De Grut obilato „dodati“ sve ono što strip-serijal o “kauboju koji poteže revolver brže od svoje senke” čini tako dopadljivim i popularnim. “Legenda o Divljem zapadu”, pak, vraća braću Dalton u fokus priče koja karikira “Vajld vest šou” pukovnika Vilijema Kodija, čuvenijeg kao Bufalo Bil. Švajcarski radio-voditelj Nordman, napisao ju je još 1988, da bi 12 godina kasnije bila ubeležena kao poslednja priča nacrtana Morisovom rukom. Konačno, “Bitku za pirinač” otvara lagani “Obilazak grada”, koji nastavlja “Izazov Taličnom Tomu”, da bi na kraju, “usamljeni kauboj”, nakon što je pomirio dvojicu Kineza, “izazvao” jednog Japanca. Potsećanje je ovo i na period kad je Talični Tom držao cigaretu u ustima, što je 1980-ih zamenjeno travkom, jer je tada počeo čuveni “lov na veštice (koje puše)”.
Ljubitelji lika koji u sebi objedinjuje mnoge stereotipe klasičnog junaka Divljeg zapada, konačno će, prvi put u Srbiji, u 25. tomu integrala „Talični Tom“, moći da provere kakav su posao obavili naslednici dvojice legendarnih strip autora – Erve Dermenton (Lion, 1961), poznat pod pseudonimom Ašde, i Loren Žera (1967), francuski imitator, komičar, glumac i stripski scenarista. Reč je o tri epizode („Lepa provincija“, „Omča oko vrata“ i „Čovek iz Vašingtona“) koje je izdavačka kuća „Lucky Comics“, od 2004. do 2008. objavlila kao „Avanture Taličnog Toma nakon Morisa“. U ovu knjigu čitaoce uvodi kratki teskt „Moris, genije devete umetnosti“.
A „nove avanture“, na prvu loptu, događaju se bez iznenađenja. I crtež i priče su prepoznatljive i vrlo ubedljive – već dobro poznati „pozitivci i negativci“ pojačani su novim, istorijskim i izmaštanim likovima, a autorski tandem ne beži od čestih omaža legendama koje su nasledili – Morisu i Gošiniju. Što će reći, sve tri epizode vrlo su posvećene Morisovom načinu vizuelnog razmišljanja, a tu su i „osvrti“ na najpoznatije Gošinijevo delo – serijal „Asteriks“.
Pre nego što na konju ode u zalazak sunca, što je tradicionalni kraj svake epizode, Taličnog Toma uporno prate likovi koji neprestano naviru u njegovom okruženju – osim vernog konja Džolija Džampera i „najglupljeg psa“ Lajavka, tu su verovatno njegovi najuporniji „neprijatelji“, epizodno ili u glavnim ulogama – braća Dalton i Bili Kid, a pred čitaocima je i galerija likova, od Britni Špirs (pevačica i igračica kankana) i Stefana Karapanžea (francuski kuvar, majstor dobre kuhinje), preko „agenata FBI“, Kirka (Daglasa) i Džona (Vejna), Klinta Ista i Ernija Borga, do Ruperta Mrdoljaka („Foks pejper“)…
Ne nedostaju ni istorijski likovi, čiji su životi pomalo „domaštani“ – Raderford Berčard Hejz (1822-1893), 19. predsednik SAD i njegova supruga „Lusi Limunada“, Luj-Adelar Senekar (1829-1887) – zaslužan za razvoj železničke mreže, Bernart Andri Levi Štraus – kralj farmerica, Skot Džoplin – kralj regtajma, Bufalo Bil i Harijet Bičer Stouv – autorka „Čiča-Tomine kolibe“, Genral Kaster i Mark Tven – autor „Toma Sojera“…