Sedamdesetogodišnji Sokrat, optužen za bezboštvo i kvarenje omladine, ne moli za milost. Umesto toga, briljantno razobličava protivurečnosti tužbe i objašnjava svoju misiju: biti “obad” koji bode građane Atine iz duhovne dremljivosti. „Neispitan život nije vredan življenja” – njegova čuvena sentenca odjekuje kroz vekove. Odbijajući da se odrekne filozofije, Sokrat bira smrt umesto života bez integriteta. Ovaj monumentalni tekst ostaje obavezno štivo za svakoga ko traga za smislom moralnog života i razumevanjem osnova zapadne filozofije.
Sokratova odbrana strukturirana je u tri dela. U prvom, najdužem delu, on se brani od starih i novih optužbi. Njegova odbrana nije patetična molba za milost, već lucidna analiza vlastitog životnog puta i misije. Od samog početka, Sokrat upozorava sudije da neće čuti retorički ukrašen govor – on će govoriti spontano, običnim rečima, kao na agori ili u radionicama zanatlija.
Sokratova beseda otkriva duboku, tragičnu ironiju: čovek koji je proveo život služeći Bogu optužen je za bezboštvo. Čovek koji se hrabro borio kod Potideje, Amfipoja i Deliona optužen je za kvarenje omladine. Čovek koji je jedini ustao protiv nezakonitog postupka demokratske vlade i koji je odbio da izvrši nepravednu naredbu Tridesetorice tirana optužen je za nepoštovanje zakona.
Nakon što je proglašen krivim razlikom od svega trideset glasova, Sokrat u drugom govoru pristaje na novčanu kaznu koju predlažu njegovi prijatelji, ali sudije ga osuđuju na smrt još većom većinom – što pokazuje da je njegova “odbrana” zapravo produbila njihovu osudu.
U trećem, najdirljivijem delu, Sokrat se odvojeno obraća onima koji su ga osudili i onima koji su glasali za njegovo oslobađanje. On proročki upozorava svoje sudije da će ih, nakon njegove smrti, stići teža kazna – mlađi kritičari će biti još oštriji. Jedini način da se izbegne kritika nije ubijanje kritičara, već sopstveno usavršavanje. Onima koji su glasali za njega, Sokrat otkriva neočekivanu perspektivu: njegov božanski glas, koji ga uvek opominje kad namerava da učini nešto što nije ispravno, ga nigde nije opomenuo tokom suđenja. To znači da ono što se dešava nije zlo već dobro. Sokrat razmatra dve mogućnosti smrti, obe utešne: ili je smrt kao san bez snova ili je prelazak u drugi svet gde će se sresti sa velikim dušama koji su takođe bili žrtve nepravde.
Istorijski značaj “Odbrane” je nemerljiv. Ona je postavila paradigmu filozofa kao tragaoca za istinom koji se ne povlači pred pretnjama, kao moralne savesti društva. Sokratova smrt postala je arhetipski simbol borbe svetlosti protiv tame, razuma protiv predrasuda, individualnog integriteta protiv kolektivnog konformizma.