Jedna kuća na Arbatu postala je u kratkom Dangubićevom romanu „Grad bez čitalaca“ stecište neobičnih junaka u čijim se sudbinama i zanimanjima prelama slika nekoliko epoha. Pre svega, reč je o slici moderne epohe u kojoj pesnici ostaju bez glasa, umetnici bez pozvanja, matematičari bez brojeva, gradovi bez čitalaca, govornici bez reči, a političari bez mase. Jedino iznenadna pojava Gosta unosi tajanstvo i dramu u taj svet koji prekrivaju sneg i depresija, slutnja novog doba i spoznaja da je staro doba okončano, intenzivno osećanje straha i jednako intenzivno osećanje uskraćenog smisla. Gost je stigao i svet više nije isti. Nisu više isti ni stanovnici kuće na Arbatu i junaci ovog romana.
Dangubić vešto vodi pripovedanje između prve polovine 20. veka i savremenog trenutka, između kulturne i društvene istorije, između dobro prepoznatljive stvarnosti i utopijskog grada koji odjednom ostaje bez čitalaca, dok sva njegova zanimanja, potvrđena u dugom trajanju moderne istorije, odjednom postaju dovedena u pitanje. „Gradovi se ne rađaju da bi imali čitaoce. Oni se rađaju da bi ih izgubili, i sada je to sve što imamo“, kaže se na jednom mestu u romanu, da bi se na drugom ova sugestivna slika grada zaokružila rečima – „Grad je knjiga koju zatvaramo svaki put kada se probudimo“.
„Druid iz Sindiduna“ Vladislava Bajca spaja istoriju i filozofiju otkrivajući velike istorijske figure, poražene ratnike, prijatelje i neprijatelje. Bajac u ovom romanu uspostavlja upečatljivu, razuđenu i moćnu pripovednu rekonstrukciju jednog davnog istorijskog vremena, pokazujući tragove tog vremena u našoj savremenosti. U pitanju je priča o velikom druidu iz plemena Sinda i o čudesnom prijateljstvu Aleksandra Makedonskog i Kelta druida Joana Brekliena. „Ovaj filozofski istorijski roman odlikuje se velikim modernim majstorstvom“, napisao je svojevremeno, povodom ove knjige, Svetozar Koljević. „Ima nečeg začudno sigurnog u negovanom tonu ove knjige, u načinu na koji ona plete mrežu mudrosti oko svega što se zbiva u ovom keltskom, druidskom svetu. Ova knjiga je izlet jedne literature izvan sebe same, neka magčna mogućnost da se stvore svetovi tako davno nestali s prefinjenim osećanjem za tihu dramu njihovog trajanja i delikatnu, daleku senku koja dobacuje do našeg vremena. U svakom slučaju, ovakvu knjigu dosad nismo imali“, dodao je Dragoljub Stojadinović.