Knjiga „Ko se boji šume još“ Jana de Kindera, autora (rasprodatog) „Crvenila“ („Odiseja“, 2023), kao prva u okviru novog velikog projekta „Niko nije ostrvo“ („No Person Is An Island“), koji se sprovodi tokom 2026-28, uz podršku programa Evropske Unije „Kreativna Evropa“, stigla je iz beogradske „Odiseje“ u prevodu s holandskog Jelice Novaković Lopušine.
Mali Vuk želi da istražuje šumu, ali njegov tata se ne usuđuje da kroči u nju. Mali Vuk je hrabar i ubediće tatu da pođu u šetnju kako bi mu pokazao da šuma uopšte nije strašna. Odjednom, Veliki Vuk nešto nanjuši. O, ne! Brzo moraju da pobegnu odatle! Čega li se Veliki Vuk toliko boji? Nova slikovnica Jana de Kindera priča je o hrabrosti i strahovima, sa aluzijama na poznatu bajku.
Jan de Kinder (1964), belgijski je autor i ilustrator. Osvojio je brojne nagrade u Belgiji i inostranstvu u domenu književnosti za decu. Godine 2015. osvojio je najprestižnije nagrade – „The Original Art Reward“ na izložbi „Ilustracija dečje knjige Društva ilustratora“ u Njujorku i nagradu „USBBY“ za izvrsnu međunarodnu knjigu. Ilustrovao je više od 40 knjiga, među kojima su i one koje je sam napisao. Ilustracijama nastoji da prikaže emocije i stvori direktne i snažne narative koje odlikuje upečatljiva atmosfera. Omiljena boja mu je crvena, bilo koje nijanse.
Nova, pak, slikovnica Džulije Donaldson – „Najlepši džin u gradu“, stiže iz „Kreativnog centra“, nakon više od 20 naslova te autorke koji već krase katalog ovog izdavača, naravno, sa ilustracijama Aksela Šeflera, i u prevodu s engleskog Dejana Begovića. Stihovi Džulije Donaldson su veoma ritmični, što deci omogućava da ih lako zapamte, a čitanje postaje zabavno i dinamično. Ponavljanje i ritam čine priču pogodnom za čitanje naglas, dok ilustracije Aksela Šeflera obiluju duhovitim detaljima i malim vizuelnim pričama koje čitaoci oduševljeno otkrivaju.
Glavni junak priče je dobrodušni džin Đorđe, koji je oduvek bio najneuredniji džin u gradu. Jednog dana primetio je novu prodavnicu odeće i odlučio da sebi priušti potpuno novu garderobu: elegantne pantalone, košulju, prugastu kravatu, kaiš, par čarapa i uglancane cipele. Zadovoljan svojim novim izgledom, Đorđe je ponosno krenuo kući uveren da je sada najotmeniji džin u gradu. Međutim, na putu je sreo životinje kojima je bila potrebna pomoć. Đorđe je bez oklevanja našao način da im pomogne: njegova nova kravata postala je šal za promrzlu žirafu, košulja jedro za jarčićev brodić, cipela kućica za miševe… Malo-pomalo, ostao je bez svega što je kupio i bio je primoran da ponovo obuče svoju staru, iznošenu odeću. Ipak, Đorđe je ubrzo otkrio da je postigao nešto mnogo važnije od toga da lepo izgleda. Zahvaljujući svojoj nesebičnosti i spremnosti da pomogne drugima, postao je najbolji džin u gradu. „Najlepši džin u gradu“ je, tako, priča o o velikodušnosti, empatiji i spremnosti da pomognemo drugima. Prateći avanture jednog nesebičnog džina, deca shvataju da prava lepota nije u spoljašnjem izgledu, već u velikom srcu, dobroti, solidarnosti i spremnosti da podelimo ono što imamo.