Roman „Sunčanik“ Damira Karakaša (1967), nedavno objavljen u izdanju „Čarobne knjige“, predstavlja snažnu i poetski oblikovanu priču o odrastanju, nasleđu i unutrašnjem preispitivanju. Smešten u ambijent rodne Like, prepoznatljiv u autorovom opusu, ovaj roman istražuje odnos između dede i unuka kroz simbolično putovanje u šumu, koje prerasta u duboko putovanje u sebe.
Karakaš gradi gust, lirski tekst u kojem se prepliću motivi inicijacije, porodičnih tajni i muškog sazrevanja. Kroz dijalog generacija otvaraju se pitanja identiteta, krivice, sudbine i izbora. Roman se može čitati kao intimna porodična drama, ali i kao univerzalna priča o prelasku iz detinjstva u svet odraslih. Karakaš kroz štivo, koje kritika s pravom vidi kao simfoniju jezika i izraza, stvara opipljiv i delikatan svet kroz koji koračaju dva lika, tragajući za nečim neuhvatljivim. To „nešto“ se možda nalazi oko njih, a možda i u njima samima, jer se, kako sam autor ističe, svako putovanje u šumu pretvara u putovanje u sebe.
Objavio je knjigu putopisa „Bosanci su dobri ljudi“; zbirke priča „Eskimi“, „Pukovnik Beethoven“ i Kino Lika (u Srbiji objavio „LOM“), po kojoj je snimljen istoimeni film; drame „Skoro nikada ne zaključavamo“, „Snajper“ i „Avijatičari“; te romane „Kombetari“, „Kako sam ušao u Europu“ („LOM“), „Sjajno mjesto za nesreću“, „Blue Moon“ („LOM“), „Sjećanje šume“ („LOM“ – nagrade „Fric“ i „Kočićevo pero“), „Proslava“ („BOOKA“ – nagrada „Tportala“ za najbolji roman godine), „Potop“ (LOM), „Okretište“ („BOOKA“ – nagrada „Meša Selimović“ za najbolji regionalni roman u 2021), sada „Sunčanik“ („ČK“).
„Dede“, šapne glasno dječak, „kako vrag izgleda?“ „Ko i čovik“, otpovrne mu starac, „tako ga je moj ded jedanput vidil.“ Tim rečima započinje novo literarno putovanje Damira Karakaša, lirska bravura u kojoj neimenovani deda i unuk kreću u potragu za nečim misterioznim, strašnim i sudbonosnim. Deda u kostima nosi mnoga iskustva o kojima je spreman da progovori, kao i ona koja bi radije da prećuti. Za razliku od njega, unuka tek čeka obred inicijacije u svet. Njega vodi naivna znatiželja, nemir bića žednog iskustva, i možda će upravo ovo putovanje, istovremeno bezbrižno i oprezno, u zavisnosti od toga iz čije se perspektive posmatra, od njega načiniti čoveka. Samo, kakav će to čovek postati? Onaj sličan dedi, pomalo grub ali ispravan, ili, možda, sličniji ocu, koji služi kaznu zbog svojih grešaka? Pitanja se samo nižu kroz gusto tkan tekst, a odgovore na neka od njih ponudiće starčeva mudrost, dok će pak neka ostati da lebde u vlažnoj tami šume, nalik na duhove prošlosti.
Roman “Ključevi kosmosa” Glena Kupera (1953), koji je nedavno objavilo “Vulkan izdavaštvo” u prevodu Miroslava Bašića Palkovića, dolazi iz pera autora čiji su trileri prevedeni na više jezika i čitani širom sveta, zahvaljujući jedinstvenoj kombinaciji istorijskih činjenica i ideja koje pomeraju granice onoga što smatramo mogućim. Kuper ke poznat po pričama u kojima se nauka, religija i tajna znanja prepliću u narative koji čitaoca dovode do pitanja: šta ako prošlost nije onakva kakvom je poznajemo?
U ovom romanu, otkriće drevnog mehanizma duboko ispod podzemnog grada Derinkujua pokreće priču koja se širi kroz Evropu, prateći tragove jedne ideje koja menja perspektivu. Neko je u antičkom svetu možda razumeo tok budućnosti. Kako se slojevi značenja otkrivaju, potraga prerasta u sukob različitih interesa, u kojem znanje postaje sredstvo moći.
Kuper piše u ritmu koji prati logiku otkrića: svaka nova informacija otvara sledeće pitanje, a svako pitanje vodi dalje u priču. Njegovi romani oslanjaju se na prepoznatljivu strukturu savremenog trilera, ali sa dodatnim slojem intelektualne napetosti gde su ideje jednako važne kao i radnja.
Glen Kuper pripada onoj retkoj grupi pisaca čija biografija objašnjava strukturu njihovih romana. Obrazovan kao arheolog na Harvardu, a potom i kao lekar, on je profesionalni put gradio između nauke i industrije, radeći i u biotehnološkom sektoru na visokim pozicijama. Taj spoj preciznog znanja i razumevanja istorijskih slojeva jasno je vidljiv u njegovom pisanju: njegovi romani počivaju na ideji da se najveće zagonetke ne nalaze izvan našeg sveta, već u njegovim već postojećim, nedovoljno protumačenim tragovima.
Širu čitalačku publiku osvojio je romanom “Biblioteka mrtvih” (takođe u izdanju “Vulkana”), koji je postao međunarodni bestseler, nakon čega su usledili brojni trileri prevođeni i čitani širom sveta. U njegovim knjigama nauka ne služi kao dekor, ona je struktura koja nosi priču, a istorija funkcioniše kao prostor u kojem se skrivaju pitanja koja savremeni svet tek pokušava da razume. “Vulkan izdavaštvo” ranije je, pored dve navedene knjige, objavilo i “Knjigu mrtvih duša”, “Znak raspeća”, “Tri čuda”, i “U sazvežđu ovna” istog autora.