Potresna priča o ženi čiji je glas morao da pronađe put kroz tišinu i bolest da bi bio sačuvan, naslovljena „Beli zidovi“, roman je prvenac autorke Marije Aleksić, koji je knjižarske rafove nedavno „ugledao“ zahvaljujući beogradskom „PortaLibrisu“.
Reč je o prozi koja je usredsređena na nevidljivu ženu, poeziju koja nastaje iza zatvorenih vrata i istinu koja, ma koliko bila skrivana, uvek nađe način da opstane. Radnja prati sudbinu pesnikinje Bobe u periodu od 1883. do 1946. godine u Srbiji. Najveći deo života ona provodi iza brave sanatorijuma – između belih, sterilnih zidova, koji postaju njeno ogledalo, ali i jedini prostor u kom sme da bude svoja. Upravo u toj izolaciji nastaju stihovi koji ne pripadaju književnim salonima, već noćima, strahu i nadi.
Roman je duboko ukorenjen u ambijent Timočke Krajine – u njenim pejzažima, jeziku i običajima koji oblikuju Bobinu ranjivost i snagu. Bolest od koje pati nije telesna, već posledica sudara između žene pesnikinje i vremena koje za njen autentični glas nema sluha. Zasnovan na istinitim događajima, roman svedoči o tome kako književnost ponekad nastaje uprkos svetu, a ne zahvaljujući njemu – i kako su Bobine pesme sačuvane zahvaljujući neobičnom spletu okolnosti, rukama koje su ih čuvale i istorijskim pukotinama kroz koje je njen glas ipak uspeo da se provuče.
Marija Aleksić radi kao nastavnica istorije. Ljubav prema književnosti razvila je još u detinjstvu, a posebno interesovanje pokazuje za istoriju 19. veka i zavičajnu prošlost. „Beli zidovi” dođli su nakon dve zapažene zbirke priča – „Prababa Julka i hotel Bristol” i „Lepota iskušenja i druge priče”, takođe objavljene u izdanju „PortaLibrisa“.
Zbirka kratke proze – „Prvi izlaz za Rozarito“ Ivana Tokina, koju je nedavno objavila „Laguna“ predstavlja autorovih osamdesetak kratkih proznih beleški objavljivanih između 2018. i 2025. godine.
Tokin piše o limunu, galebovima, gladi, o ljudima koji rade svoj posao ili ne rade ništa, o čamcima, vampirima, vukovima, Deda Mrazu, Spajdermenu ili pripadnicima đumbir elite. Svet u njegovoj prozi nije veći nego što jeste, ali tesan mu je, to je jasno, i iz te nelagode nastaje stvarnost, u kojoj ni Stara Borča više nije gde je bila.
Autor ne opisuje osećanja, već uslove u kojima ona nastaju. Zato humor nije šala, nasilje nije spektakl, a nežnost je svedena, tiha sila koja drži ovaj svet na okupu.
Ivan Tokin ranije je objavio romane „Najnormalniji čovek na svetu“ („Samizdat“ 2014, „Laguna“ 2024), „Pas“ („Samizdat“ 2017, „Laguna“ 2024), „Neli“ („Vulkan izdavaštvo“, 2019) i „Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni“ („Laguna“, 2025), kao i zbirke kratke proze „Molekuli“ („Samizdat“, 2015) i „M2 Multiverzum“ („Samizdat“, 2018). Proza mu je prevođena na engleski, ruski, švedski i slovenački jezik.
Najpoznatiji roman Srđana V. Tešina “Kuvarove kletve i druge gadosti”, premijerno se pojavio pre dve decenije u izdanju “Stubova kulture” (2006), a potom kod istog izdavača i kao elektronsko izdanje (2012), objavljen je 2014. u novom izdanju “Arhipelaga”, koji sada potseća na ovaj jubilej.
Osim nekoliko domaćih izdanja ovaj roman, za čiji je nacrt Tešin 2004. dobio nagradnu stipendiju Fonda „Borislav Pekić“, u proteklih dvadeset godina doživeo je i četiri izdanja u inostranstvu (skopska “Ikona” 2012. i 2018, slovenački “Aleph” 2009…), a po njemu je nastao je i jedan strip, koji je potpisao mađarski umetnik Geza Ric (objavljen u subotičkom časopisu “Simpozion” 2009).
U razgovoru za “Feral Tribune” s novinarkom i spisateljicom Tatjanom Gromačom, Tešin je precizirao da su “Kuvarove kletve i druge gadosti” pokušaj opisivanja morbidnosti banatske ravnice kroz porodičnu sagu i cikličnost istorije i da je potmula atmosfera romana protkana zapletima između strasnih i perverznih likova koji se bore sa sopstvenim i tuđim ravnodušnostima prema zločinima ili sami čine nezamislive zločine.
U izdanju “Arhipelaga” objavljena su četiri romana Srđana V. Tešina, među kojima su i “Moje” i “Mokrinske hronike”, tri knjige priča, od kojih je najnovija “Žan Grenije, navodni vukodlak”, kao i knjigu priča za decu “Luka kaže”. Za knjigu priča “Crna Anđelija” Tešin je dobio “Andrićevu nagradu” za najbolju knjigu priča na srpskom jeziku.