Komentarišući ulazak „Prisluškivanja“ u finalni krug izubora za Ninovu nagradu, novinar Teofil Pančić zabeležio je kako je Ćirić „u svega stotinak strana sažeo sav strah, nepodnošljivu strepnju i socijetalno ludilo ‘vremena bembanja’, bez ikakve potrebe da se ‘pravi pametan’ tako što će nekim ‘cicilizacijsko-geopolitičko-metafizičkim’ razlozima i ostalim đinđuvama iz ‘patriotske’ (ili ‘mondijalističke’ uostalom) paraintelektualne bižuterije ‘podariti smisao’ nadrealnom užasu kroz koji smo proletos proglavinjali“.
„U ‘Prisluškivanju’ rat je ono što je zbilja bio: bembanje. Možda je Ćira Magični donekle kriv što je tokom bombardovanja Niš najviše stradao jer je, pročitavši njegove knjige, Džejmi Šej pomislio da je on (Niš – Nišvil) sada glavni grad Srbije. Ali, i to mu se mora oprostiti (Ćiri, ne Šeju): zahvaljujući ‘Prisluškivanju’ većina budućih knjiga o poslednjem ratu – koje se, slutim, pišu sve u šesna(j)est – postaje unapred nepotrebna, pa bilo da se radi o onima koje će poroditi provincijski patriotizam ili onima koje su mondijalistički provincijalne“, zabeležiće 2000. kolumnista Bogdan Tirnanić.
Četvrt veka kasnije poštovaocima pisanja Magičnog Ćire, beogradski „Magnus“ ponudio je mogućnost za ponovno, možda i novo čitanje ove knjige, kao što je to učinio, poslednjih nekoliko godina, i sa reprintima njegovih proznih dela „Nišvil“, „Magični geto“ i „Slivnik“, kao i premijernom zbirkom priča „Neponovljivo“.