Uzbudljiva priča u kojoj se istorijska stvarnost i mitsko nasleđe susreću na simboličnom mestu, na raskršću, na mestu gde se ne ukrštaju samo putevi već i ljudske sudbine – novi roman Bojana Medića (Beograd, 1975) „Raskršće kod ‘Crvene mehane’ – Crni Đorđije“, pojavio se nedavno u izdanju „PortaLibrisa“.
Jedna hajdučka pohara, jedna ljubav i jedno raskršće pokreću niz događaja koji se više ne mogu zaustaviti. Usred nasilja, dok se Srbija diže na ustanak, granica između stvarnog i čudesnog počinje da se briše. Na raskršću, gde se prema narodnim verovanjima okupljaju svakakva natprirodna bića: đavoli, veštice, karakondžule i vampiri, i gde drevna predanja oživljavaju kroz sile starije i moćnije od ljudskih zakona – ukrstiće se putevi i izbori vožda Karađorđa, što će prelomiti sudbinu Prvog srpskog ustanka.
Roman je, kako autor navosi, inspirisan stvarnim događajima koji su se desili na raskršću kod „Crvene mehane” na drumu Beograd – Šabac. „Priča o njima doprla je do mene još u detinjstvu kroz svedočenja ljudi toga kraja, raspaljujući mi maštu i podstičući me da je sačuvam od zaborava. I upravo ti stvarni događaji koje sam opisao daju romanu posebnu draž, težinu i značenje, samim tim što nisu izmišljeni, već su se zaista odigrali“, napominje on.
Posebnu autentičnost romanu daje oslonac na „Srpski mitološki rečnik“ (Kulišić, Petrović, Pantelić), knjigu koja je, prema Medićevim rečima, „magnetično” privlačila njegovu pažnju još u detinjstvu. „Mnoga stara narodna verovanja, demonska bića i kultne radnje utkane su u živote i običaje mojih likova u romanu, kao i sam pojam raskršća, koji je mojoj priči dao potpuno drugu dimenziju“, pojašnjava. Raskršće tako postaje simbolično mesto odluke, ali i prostor susreta živih i mrtvih, istorije i mita, volje i sudbine.
Važan deo romana jeste i Boj na Mišaru – jedan od ključnih trenutaka Srpske revolucije. Nakon te velike pobede, kako autor podseća, „možda je po prvi put postalo jasno da je vreme vekovnog ropskog života došlo do kraja. Da se vredi i treba boriti za slobodu i obnovu srpske države. Da se sloboda osvaja i da je drugačiji život moguć i ostvariv“. Ta misao, naglašava Medić, nije samo istorijska, „ona se u različitim oblicima pojavljuje u svakoj generaciji koja oseća pritisak – bilo spoljašnji ili unutrašnji“.
„Raskršće kod ‘Crvene mehane’“ nije, stoga, samo roman o prošlosti. „To je podsetnik da se nada rađa i u momentima rezignacije, posebno kad razumemo korene sopstvenog identiteta”, kaže autor. Na mestu gde se „sudaraju vekovno ropstvo i novorođeni poriv za slobodom”, izbor nije samo pitanje puta, već i karaktera. „Između straha i ponosa, časti i zločina, izdaje i junaštva, ljubavi i tuge, samo retki izlaze na taj put potpuno čisti. A ožiljke nose svi“, konstatuje Medić.
Zbirka pripovedaka – „Harem“ Omera Sejfetina, stigla je, pak, iz “Agore”, u prevodu s turskog Avdije Salkovića. Ukratko, čitaoci će u ovoj knjizi moći da “prepoznaju” sukob Istoka i Zapada u srcu jedne žene i jednog braka.
Zbirka pripovedaka koja spaja piščevo oštro zapažanje, suptilan humor i duboko razumevanje ljudske prirode. Sejfedin pojam harema izvlači iz okvira iskrivljene percepcije i pukog istorijskog kurioziteta, pretvarajući ga u snažno ogledalo koje otkriva nevidiljivu dinamiku društva, porodične odnose, tihu žensku otpornost i slabosti muškarca koje često ostaju skrivene.
Omer Sejfetin, jedan od osnivača moderne turske pripovetke i jedan od najuticajnijih pisaca svoje epohe, u ovoj kratkoj prozi maestralno osvetljava duboke društvene pukotine koje se otvaraju između tradicije i savremenosti, između žene i muškarca, između prošlosti i budućnosti.
U središtu priče nalazi se Nazan – žena koja čezne za slobodom, obrazovanjem i životom po uzoru na Zapad, i njen muž Sermet – odan vrednostima Istoka, čuvar porodične časti i patrijarhalnog poretka. Njihov brak postaje mesto sudara dva sveta, tiha borba između želje i dužnosti, unutrašnji harem iz kojeg nema lakog izlaska.
Ispričana jasnim, tečnim stilom po kojem je Sejfedin poznat, ova priča je više od porodične drame – ona je ogledalo jednog vremena, društveni komentar i literarni dragulj turske književnosti s početka 20. veka.