Knjiga redovne profesorke i prodekanke za naučnoistraživačku delatnost na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu Aleksandre Krstić – „Rat protiv novinara“, objavljena nedanvo u izdanju „Arhipelaga“ i “FPN”, nastala je na osnovu teorijske artikulacije medija i političke moći u savremenom kontekstu, od političke instrumentalizacije medija do nasilja nad novinarima i medijima, kao i na osnovu istraživanja čitavog niza studija slučaja.
Knjiga preispituje sukob politike i medija i mržnju prema medijima kao globalni fenomen. U njoj autorka istražuje mehanizme nasilja i političke kontrole nad medijima kao jednu od ključnih strategija nedemokratskih, populističkih, hibridnih i u različitoj meri autoritarnih režima.
Razmatrajući kako nadzor nad medijima i kažnjavanje medija i novinara vode u političku instrumentalizaciju medija, a potom u autoritarnu javnu sferu, knjiga „Rat protiv novinara“ u upečatljivim primerima i uzbudljivim analizama razmatra političku stvarnost u kojoj se novinarstvo doživljava kao pretnja, a nekontrolisana informacija kao društvena opasnost i politička subverzija.
Podrazumevajući širok raspon od nasilja nad novinarima u Srbiji do nasilja nad novinarima kao globalnog iskustva, ova knjiga odgovara na neka od ključnih pitanja modernih medija i modernog društva razapetog između potrebe za informacijama i sumnje u njihovu autentičnost.
Zbornik radova “Sa one strane granice”, nastao povodom pedesetogodišnjice od objavljivanja knjige “Granice rasta” (1972), u kojoj je tim sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu proučavao način na koji ljudi eksploatišu Zemljina bogatstva, obajvili su nedavno novosadska “Akademska knjiga” i “Ekonomski fakultet” Unoverziteta Crne Gore. Knjgu su uredili Ugo Bardi i Karlos Alvarez Pereira, a sa engleskog prevela Divna Lalević Bosisio.
Izveštaj “Granice rasta”, koji je iz temelja promenio način na koji se sagledava uticaj čovečanstva na planetu, a naručio gae Rimski klub, uzdrmao je svet, podsetivši čovečanstvo da živi na planeti sa ograničenim resursima, da bi ga zatim odlučno vratio u sadašnjost i trezveno usmerio pogled ka budućnosti.
U knjizi “Sa one strane granice” članovi Rimskog kluba upozoravaju, pola decenije posle, donosioce odluka na globalnom nivou da je protraćeno pola veka dragocenog vremena. Autori radova postavljaju pitanja – da li je čovečanstvo zaista usvojilo lekcije iz „Granica rasta”? – šta smo naučili u međuvremenu? – šta možemo učiniti sada? – da li postoji način da izbegnemo pad? Ideja vodilja svih radova je davanje smernica na koji način da se ublaže posledice neizbežne tranzicije ka održivom svetu. Budućnost nije unapred data mapa, već put koji se otkriva dok se njime hodi, mogla bi biti poruka ovog zbornika.
Ili, rečima kopredsednica Rimskog kluba, Mampela Rampele i Sandrin Dikson-Deklev, u predgovoru ove knjige: “Ova knjiga je gozba – i intelektualna i duhovna. Ona čitaocu nudi bogatstvo različitih perspektiva o ključnim pitanjima našeg vremena. Ona ohrabruje sve pokretače promena: promena ne samo da je moguća – ona je već u toku. Pogledajte oko sebe: promene se dešavaju nama naočigled. Vratimo sebi svoju ljudskost. I proslavimo Majku Prirodu – u svoj njenoj zadivljujućoj, neiscrpnoj veličanstvenosti”.