Knjigu priča velike ruske književnice i jedne od najvažnijih autorki savremene svetske književnosti Ljudmile Ulicke – „Prvi i poslednji“, objavio je nedavno beogradski „Arhipelag“ u prevodu Nede Nikolić Bobić, nastavljajući tako niz ostvarenja u kome su već, između ostalih, romani „Zeleni šatori“, „Zaista kuga“ i „Vesela sahrana“, kao i knjiga autobiografske proze „Sveto smeće“.
Na drugoj strani, roman „Časovi starogrčkog“ Han Kang, koju su prevele Ćo Jang Von i Mila Stamenković, od nedavno je u katalogu novosadske „Čarobne knjige“, u kome se već nalaze „Vegetarijanka”; „Dečak dolazi”; „Ne rastajemo se”.
Žene su u prvom planu pripovedanja u zbirci „Prvi i poslednji“, one sabiraju svoja životna iskustva, prolaze kroz teška životna iskušenja, svedoče o svojim usponima i padovima, primer su ljudske potrebe da se očuva smisao vlastitog života u običnoj svakodnevici. „Ostala je sasvim sama, a po svojoj fiziološkoj prirodi nije umela da podnosi samoću, osećala se u stanju izbezumljene muve kojoj su otkinuli krila: vrtela se, kružila u mestu, a svet se rušio pod nogama ili padao negde ustranu…“, kaže se u knjizi za jednu karakterističnu junakinju ove proze, dok autorka za drugu konstatuje kako joj se „celog života sviđalo da zahteva i dobija ono što želi, (a) prava njena nesreća bila je u tome što su se želje okončale i smrt je zato i bila strašna jer je označavala kraj želja“.
„Priče uvrštene u knjigu ‘Prvi i poslednji’ pripadaju tradiciji ruske književnosti koja je brižljiva i saosećajna prema ‘suvišnim’ i ‘malim’ ljudima. Svojom suptilnom i preciznom optikom autorka ‘Sonječke’ i ‘Siromašnih rođaka’ osvetljava na prvi pogled male i obične detalje i obrte svakodnevnog života koji, zahvaljujući čudesnom umeću Ulicke, postaju izoštreni, iznenađujući, ponekad zastrašujući, a najčešće simbolični. I uvek neverovatno zanimljivi“, ističe se u kritici povodom ove knjige.
„U ‘Časovima starogrčkog’ Han Kang poseže izvan okvira poznatih čula kako bi opisala ono neizgovorljivo… Ona već poznatu zamisao o razdvojenosti tela i uma pretvara u nešto sveže i izuzetno važno“, zabeležio je kritičar „Los Anđgeles tajmsa“ nakon pojave engleskog izdanja ove knjige.
U učionici u Seulu mlada žena posmatra svog profesora starogrčkog jezika za tablom. Ona pohađa časove u nadi da će povratiti svoj glas. Profesoru, s druge strane, usled nasledne bolesti, iz dana u dan sve više slabi vid. Njih dvoje ubrzo otkrivaju da ih povezuje dublji bol. Ona je za samo nekoliko meseci izgubila i majku i bitku za starateljstvo nad osmogodišnjim sinom. Za njega, to je bol proizašao iz odrastanja između Koreje i Nemačke, bol zbog rastrzanosti između dve kulture i dva jezika, bol zbog straha od gubitka nezavisnosti. Njihovi glasovi ukrštaju se sa zapanjujućom lepotom, dok se kreću iz tame ka svetlosti, iz tišine ka dahu i izrazu. „Časovi starogrčkog“ tako postaju priča o neverovatnoj vezi između ovog para i nežno ljubavno pismo ljudskoj intimnosti i povezanosti; delo koje budi čula i živopisno dočarava suštinu onoga što znači biti živ. „Ovaj roman slavi neopisivo poverenje koje sa sobom nosi jezik koji delimo… (Han Kang) je pronicljiva hroničarka neobičnih, nepokornih žena“, objašnjava kritičar „Njujork tajmsa“.
Ljudmila Ulicka nagrađena je čitavim nizom ruskih i međunarodnih književnih priznanja („Medicis“, „Moskva-PEN“, Ruski „Buker“, Nagrada za rusku knjigu godine, kineska Nacionalna nagrada za književnost, ruska nagrada „Velika knjiga“, italijanska „Grincan Kavur“, Velika nagrada Budimpešte, „Simon Bovoar“, Austrijska državna nagrada za književnost…), dok je Han Kang od nedavno laureatkinja Nobelove nagrade za književnost (2024).
F 2 naslovne