Povodom pet decenija od smrti Hane Arent (14. oktobar 1906 – 4. decembar 1975) izdavačka kuća „Piper“ iz Minhena objavila je njene govore i članke u okviru „Studijskog izdanja njenih spisa“ („Studienausgabe der Schriften Hannah Arendt“ im „Piper Verlag“, Minhen), koje je priredio Tomas Majer, profesor filozofije na Univerzitetu u Minhenu.
Hana Arent, jedna je od korifeja političko-filozofskih mislilaca 20. veka. Njani spisi, kao i njen život, odražavaju duboke preokrete ove epohe: uspon i pad totalitarnih režima, iskustva bekstva i otuđenja, ali i nove početke punih nade, oblikovali su njeno celokupno mišljenje. Pa ipak, Arent nije želela samo da izveštava i svedoči, već i da razume. Кao niko drugi, uspela je da shvati i proživi radikalne pukotine, egzistencijalne gubitke i neočekivane prelome dramatičnog 20. veka.
Hana Arent u ovo naše vreme doživljava jednu značajnu renesansu. Da li je njena politička filozofija prošlost ili je ona i dalje mislilac ovog vremena? Кao proročica slobode, pozivom da treba izdržati i mišljenje drugog, zasnovala je pitanja i teme koje danas u političkoj filozofiji imaju posebnu aktuelnost. Bila je slavljena kao ženski Sokrat. Taj epitet ona zaslužuje ne samo opsegom svoje grandiozne erudicije, već i snagom svoje vizije i volje, kao i idejnom lucidnošću. Bez Hane Arent je nemoguće razumeti 20. vek.
ISTORIJA IZ PRVE RUKE
Hana Arent je iz prve ruke iskusila celu istoriju 20. veka. Ćerka porodice više srednje klase, odrasla je u Кenigsbergu, Kantovom gradu, studirala je na Univerzitetu u Marburgu, mestu gde je intelektualna produktivnost 1920-ih bila jedinstveno koncentrisana, i zaljubila se u harizmatičnog filozofa Martina Hajdegera. Hitlerov uspon na vlast primorao ju je na egzil; internirana je u Francusku, pobegla je u Njujork i počela sve ispočetka. Razvila se u političku teoretičarku koja je pisala na engleskom, nastavila da misli na nemačkom i uvek sebe shvatala kao Jevrejku. Njan izveštaj o suđenju Ajhmanu izazvao je svetsku senzaciju.
Rođena početkom 20. veka, 1906. u današnjem Hanoveru, a preminula na kraju treće četvrtine tog stoleća, 1975. u Njujorku, Hana Arent, u međuvremenu je studirala filozofiju kod Martina Hajdegera i Кarla Jaspersa, između ostalih, kod kojih je i doktorirala 1928. Godine 1933, emigrirala je u Pariz, a 1941. u Njujork. Od 1946. do 1948. godine radila je kao urednica, a potom kao slobodna spisateljica. Bila je gostujuća profesorka na Prinstonu i profesorka na Univerzitetu u Čikagu. Od 1967. godine predavala je na Novoj školi za društvena istraživanja u Njujorku.
Tomas Majer je doktorirao i habilitovao se na univerzitetu u Minhenu. Nakon brojnih radnih mesta u Nemačkoj i inostranstvu, Majer predaje filozofiju u Minhenu. Uređuje spise Hane Arent u studentskom izdanju koje objavljuje izdavačka kuća Piper. Njagova najnovija publikacija je ”Hana Arent: Biografija”, koju je potpisnik, nakon njenog objavljivanja, u ovom listu prikazao.
Prvi tom njenih „Predavanja i eseja“ premijerno u celosti dokumentuje njeno kratko vreme u Nemačkoj i prvih pet godina njenog pariskog egzila. Sadrži tekstove iz perioda od 1930. do 1937/38. Među njima su brojni članci i recenzije, preštampani prvi put od njihovog objavljivanja. Dva kucana rukopisa napisana na nemačkom jeziku i pronađena među njenim radovima (verovatno poglavlja za planiranu knjigu napisanu između 1932/33. i 1937/38) i nacrt predavanja iz 1936. godine ranije su objavljeni samo u prevodu, a sada su dostupni na originalnom jeziku. Takođe su uključeni, zbog njihovog značaja za razumevanje razvoja njene misli, novinski članci koje je Arent objavila na francuskom jeziku tokom svog egzila u Parizu. U pogovoru, urednik Tomas Majer izlaže genezu različitih tekstova i, uzimajući u obzir savremene kontekste, vodi čitaoca kroz intelektualni razvoj Hane Arent. Drugi tom sačinjen je od materijala realizovanih između 1941. i 1950, treći pokriva period od 1951. do 1960, a u četvrtom su pred čitaocima njeni radovi iz poslednje decenije i po njenog života (1961-1977).
(PONOVNO) OTKRIVANJE
Pojedinačni tomovi radova Hane Arent u ovom studijskom izdanju imaju za cilj da pozovu čitaoce da otkriju ili ponovo otkriju jednog od najvažnijih mislilaca 20. veka. Ugledni stručnjaci ispituju odgovarajuća dela u svojim pogovorima, napisanim ekskluzivno za ovo izdanje. Svaki autor pogovora će se fokusirati na svoje ključne aspekte, pomažući čitaocima da razumeju svet misli Hane Arent. Tokom rada na priređivanju ovog izdanja, doneta je svesna odluka da se izbegne bilo kakva vrsta jednoobraznosti. Otvorenost i raznolikost razmišljanja Hane Aerent stoga će se odraziti u različitim perspektivama saradnika koji doprinose ovom studijskom izdanju.
Кnjige koje je objavio izdavač Hane Arent – „Piper“, sa sedištem u Minhenu, nude tekstove zasnovane na najnovijoj verziji koju je ona sama pregledala. Sva izuzeća objašnjava urednik. Tipografske greške, tehničke poteškoće i drugi očigledni propusti su ispravljeni, citati su provereni, a bibliografske informacije su pregledane. Urednik je odgovoran za celokupni uvršćen materijal. Cilj je bio da se realizuje izdanje koje se može citirati i koje će privući široku čitalačku publiku, a da istovremeno pruži pouzdanu tekstualnu osnovu za naučna istraživanja. Nakon objavljivanja monografija u novom izdanju između 2020. i 2024, čime je uspešno završen prvi deo studijskog izdanja, četiri toma sada predstavljaju novinske članke, eseje i članke napisane na nemačkom jeziku tokom života Hane Arent, naravno hronološkim redom samo u meri u kojoj se to može rekonstruisati.
Hana Arent pisala je i objavljivala na nemačkom jeziku od svoje disertacije o Avgustinu 1928, pa sve do svoje smrti 1975. godine. Tokom celog života, ostala je ukorenjena u nemačkim intelektualnim tradicijama, kako argumentativno tako i terminološki, bez obzira na sve veću lakoću sa kojom je koristila američki engleski. Njan intelektualni razvoj postaje opipljiv tek kad se ta činjenica prizna. Ovo izdanje ima za cilj da upravo prati taj razvoj. Jasno je da pogovor stavlja tekstove u kontekst njenog intelektualnog razvoja – oni nisu predstavljeni izolovano. Brojni tekstovi su ponovo štampani u ovom izdanju po prvi put od njihovog prvobitnog objavljivanja, a ranije nepoznati tekstovi su prvi put dostupni istraživačima. Štaviše, ranije neobjavljeni eseji i članci Hane Arent, koji se čuvaju u arhivima, predstavljeni su ekskluzivno u ovom studijskom izdanju. Takođe su uključeni, zbog njihovog značaja za razumevanje razvoja njene misli, novinski članci koje je Arent objavila na francuskom jeziku tokom svog egzila u Parizu.
INTELEKTUALNA IKONA 20. VEKA
Radovi Hane Arent govore sami za sebe, a prateći pogovor ne zahteva nikakvo obrazloženje. Ovim studijskim izdanjem je položen temelj širem prijemu/recepciji ideja ove intelektualne ikone 20. veka. Ovom prilikom beležino i da je beogradski izdavač „Kontrast izdavaštvo“ početkom ove godine objavilo obimnu studiju „Izvori totalitarizma“, koja iz ove perspektive govori o evoluciji klasa u mase, ulozi propagande u odnosu na netotalitarni svet, upotrebi terora, kao i o prirodi izolacije i usamljenosti kao preduslovima za potpunu dominaciju. Studija započinje analizom uspona antisemitizma u centralnoj i zapadnoj Evropi tokom 1800-ih godina, a zatim prelazi na proučavanje evropskog kolonijalnog imperijalizma od 1884. do izbijanja Prvog svetskog rata. Arent istražuje institucije i funkcionisanje totalitarnih pokreta, sa posebnim fokusom na dve istinske forme totalitarnih vlada u naše vreme – nacističku Nemačku i staljinističku Rusiju – koje ona vešto prepoznaje kao dve strane istog novčića, umesto suprotstavljenih ideologija desnice i levice.
Rođena početkom 20. veka, 1906. u današnjem Hanoveru, a preminula na kraju treće četvrtine tog stoleća, 1975. u Njujorku, Hana Arent, u međuvremenu je studirala filozofiju, između ostalih, kod Martina Hajdegera i Кarla Jaspersa, kod kojih je i doktorirala 1928. Godine 1933, emigrirala je u Pariz, a 1941. u Njujork. Od 1946. do 1948. godine radila je kao urednica, a potom kao slobodna spisateljica. Bila je gostujuća profesorka na Prinstonu i profesorka na Univerzitetu u Čikagu. Od 1967. godine predavala je na Novoj školi za društvena istraživanja u Njujorku.
Tomas Majer doktorirao je i habilitovao se na univerzitetu u Minhenu. Nakon brojnih radnih mesta u Nemačkoj i inostranstvu, Majer trenutno predaje filozofiju u Minhenu i uređuje spise Hane Arent u studentskom izdanju koje objavljuje izdavačka kuća „Piper“. Najnoviju publikaciju naslovio je – ”Hana Arent: Biografija”.