Često smatran ključem za razumevanje Dostojevskog kao čoveka, “Kockar” je nastao u trenutku krajnje lične i finansijske napetosti. F. M. Dostojevski ga piše za manje od mesec dana, pod pritiskom rokova i dugova, što se oseća u samom tekstu. Ritam romana nosi ubrzanje, nepredvidivost i impuls, kao zapis svesti koja se kreće brže od sopstvenih odluka. Stil je zanimljiv i zbog toga što je Dostojevski roman diktirao jednoj studentkinji, koja je ubrzo postala njegova žena.
Predgovor za ovo izdanje, pod naslovom „Ljubavlju protiv strasti”, napisao je Jovan Popov, koji otkriva izuzetno zanimljive intimne detalje o dešavanjima koji su prethodili ovom romanu i oblikovali ga.
Radnja smeštena u izmišljeni evropski gradić Ruletenburg okuplja galeriju likova čije se sudbine vrte oko novca, statusa i očekivanog nasledstva. U središtu tog sveta je Aleksej Ivanovič, mladi učitelj, rastrzan između dve sile koje ga istovremeno uzdižu i razaraju, ljubavi prema Polini i potrebe za rizikom. Ono što počinje kao posmatranje, vrlo brzo prerasta u lično učešće, u vrtlog iz kog nema izlaza.
“Kockar” se često čita kao roman o ruletu, ali njegova prava tema zapravo se nalazi dublje, u načinu na koji čovek postaje zavisan od sopstvenih emocija. Kockanje je ovde samo forma, suština je nešto sasvim drugo: potreba da se život oseti intenzivnije, da se pređe granica, da se iskuša sudbina. Adrenalin i ono što psihologija danas naziva toksičan odnos.
Glavni lik ne igra da bi postao bogat. On kocka da bi dokazao da može. Da može da pobedi slučaj, da može da zasluži ljubav, da može da preokrene tok stvari jednim potezom. Upravo u toj iluziji leži njegova tragedija i razlog zbog kog se ovaj roman i danas čita kao jedan od najvrodostojnijih prikaza zavisnosti u književnosti. Ovo nije roman o jednom vremenu, niti o jednom poroku, već o onom trenutku kad čovek poveruje da će sledeći potez promeniti sve, i nastavi da igra, i onda kada zna da gubi.
Novo izdanje „Izabranih dela Fjodora Mihajloviča Dostojevskog“ spakovano je i oblikovano kao vizuelna celina. Ilustracija na riknama knjiga dovršava se tek kad su svi tomovi zajedno, dok unutrašnjost kutije nastavlja isti prizor. Diskretno, ali promišljeno rešenje koje prati ideju samih dela. A, reč je o pet njegovih dela (u šest knjiga), koja su obeležoča i svetsku književnost, a „Vulkan izdavaštvo“ ih je pojedinačno objavilo unazad nekoliko godina. Od „Zločina i kazne“ i „Idiota“, preko kratkih formi poput „Belih noći“, do „Kockara“ i „Ponioženih i uvređenih“, reč je o čuvenim knjigama koje se ne zadržavaju na radnji, one se bave onim što pokreće čoveka iznutra. Likovi i pitanja koja postavlja Dostojevski deluju blisko, bez obzira na vreme u kojem se čita, ali postoji razlog zašto se ponovo čita više nego prethodnih decenija.
Dostojevski naime deluje iznenađujuće savremeno jer njegovi likovi razmišljaju kao ljudi koji su preopterećeni sopstvenim mislima. Takođe, društveni kontekst ga „vraća“ u srž interesovanja u vremenima krize, političkih tenzija i moralnih dilema.