Suzan Forvard, psihoterapeutkinja i autorka više bestselera, u ovoj knjizi predstavlja različite vrste muškaraca koji lažu – od onih koji nikad ne bi priznali šta rade do hroničnih pokajnika koji ohrabruju partnerke da im oproste i sve zaborave, pa do detaljnog profila lažova sociopate koji mora smesta da se napustiti. Knjiga je dragocen vodič za žene čije je poverenje narušeno lažima i obmanom u partnerskom odnosu.
Šta je u umu muškarca koji laže? Kako laganje partnera utiče na emotivno stanje žene: demoliranje samopoštovanja, krivica, bes, konfuzija i sumnja u sopstvenu percepciju. Šta sve spada u laganje u partnerskim odnosima – od „bezazlenih“ prikrivanja do pogubnih i duboko destruktivnih obmana. Kako preboleti izdaju ako veza ne može da se spasi? Kako ponovo izgraditi poverenje – u sebe i u buduće odnose? Kako život sa partnerom koji laže utiče na decu i porodičnu dinamiku? Kad su njegove laži sredstvo da vas kontroliše? Šta ako ostanete u vezi, a šta ako izađete iz veze sa muškarcem koji laže?
Autorka se prvo detaljno bavi silama koje muškarce teraju na laganje, objašnjava kako se vladati i zaustaviti na samom početku. Predstavlja i određene komunikacione veštine i strategije koje će pomoći da se veza postavi na zdravije noge (ukoliko je moguće) ili da se donese odluka kad napustiti muškarca koji laže, kako lečiti rane – korak po korak. Kako da se otkriju njegove laži, i suprotstavi im se, prevaziđe izdaja i izađe iz veze. Važno je naučiti kako da se ponovo veruje, jer bizi prevaren ne znači biti glup.
Knjigu “Ućutkivanje – Oblici ugnjetavanja pojedinaca, porodica i zajednica“, koju su poriredili Mihael B. Buholc i Aleksandar Dimitrijević, koju je nedavno objavio “Clio”, prevod je prvog toma u seriji knjiga koje se bave oblicima, posledicama, mehanizmima i prevazilaženjem ovog izuzetno uticajnog fenomena. Za prevod se engleskog pobrinula se marina Vicanović.
“Sreća je što su se jedan nemački i jedan srpski psihoanalitičar sreli na IPU (Međunarodnom psihoanalitičkom univerzitetu) u Berlinu i zajedno radili na ovoj temi koja čitaoce vodi od psihoterapijskih soba do sveta ne-lečenja sa toliko prećutanih tajni koje bi mogle da napune biblioteke. Ono što pokušavamo jeste da oslobodimo uši da slušaju, da učinimo očiglednim neke strategije ućutkivanja i da iniciramo razgovor o užasima u ovom svetu ratnih vremena i ućutkana iskustva, znanja i tajne iz poslednjih osamdeset godina”, napominje u predgovoru srpskog izdanja Buholc.
Istorija ljudskih života na neki način je istorija ućutkivanja autentičnih glasova. Problem je u tome što je to ućutkivanje tako sveobuhvatno i počinje tako rano da ga većina ljudi podrazumeva i ne pokušava da se oslobodi, a često i deluje kao da se iz jednog ućutkivanja jedino može upasti u neko drugo. Moglo bi se čak reći da je ućutkivanje tako važno da je sama traumatska iskustva moguće prevazići lakše nego njihovo ućutkivanje.
Knjiga raščlanjuje mnoge od ovih oblika ućutkivanja koji lako prođu neprimećeni. Ona govori o ućutkivanju u diktaturama, pod dejstvom propagande, između velikih religija i unutar njih, u psihijatrijskim institucijama i u obrazovnim sistemima, odnosno o tome kako je ućutkivanje prikazivano u istoriji kulture i književnosti. Knjiga prikazuje kako različiti pojedinci, grupe i institucije ućutkuju svoje protivnike, svedoke, žrtve, „nevernike“, disidente, umetnike, žene, đake, pacijente i istraživače…