Među koricama ove knjige sabrano je više od hiljadu priča o muzici, muzičkim žanrovima i životu i radu umetnika. Autor će za ovu priliku izdvojiti zanimljivosti o ruskoj muzici, a publika će uživati i u (besplartnom) koncertu, na kome nastupaju gosti iznenađenja.
Posetioci će čuti priču o narodnim, romantičnim, popularnim i drugim pesmama, o valcerima Crvene armije koji govore o imperiji moći, revolucijama, oslobođenju planete od nacizma i Velikom otadžbinskom ratu. Potom, o velikim pevačima, kompozitorima i pesnicima, a zatim i o nastanku najlepših ruskih balada i žanrova. Autor „Muzike sveta“ otkriće i kako je jedna balada proglašena za nezvaničnu himnu kosmonauta i pilota, kako su stihovi „Nada” („Nadežda”), „Ždralovi ” („Žuravli”) i „Nežnost” („Nežnostь”), kao potopljeni u zlatnu penu, uz večne melodije, postali rapsodije.
„Saznaćete i zašto je Ljudmila Zikina, glas ruske duše, na Severnom polu pevala na santi leda, zbog čega Bulata Okudžavu najviše vole oni koji cene dobrotu i poštenje, a naposletku zašto je narod toliko voleo Vladimira Visockog i Muslima Magomajeva. Pažnju će privući i poslednji ’div’ ruske pesme Josif Kobzon, koji je bio omiljeni pevač plejade političara, a poštovali su ga protivnici svih režima. Uzgred, može se reći da su njemu pripale najlepše ruske pesme. Na repertoaru je imao više od 3.000 numera i nastupao je na gala pozornicama 106 zemalja. Kobzonov oproštajni koncert u Kremlju 2005. trajao je jedanaest i po sati. Biće uzbudljivo čuti i niz anegdota iz života i mnogih drugih muzičkih velikana čija su slavna imena, širom Rusije, ponele škole, ulice, trgovi, trajekti, brodovi… Čehov je rekao: ’Muzika svira tako vedro, veselo, i čoveku se tako živi! O, Bože moj!’ I to je jedna velika istina, mada je ponekad lepotu muzike teško savladati“, objašnjava Vladimir Đuričić.
Delo ovog novinara, na 333 strane govori o najlepšoj muzici planete 20. veka, koju obožava više od dve trećine čovečanstva, a koja je u većini zemalja manje poznata. On vodi čitaoca od latinoameričkih ritmova, preko evropskih scena, sve do azijskih kulturnih fenomena.
Poklonici pisane reči u ovoj knjizi pročitaće i da su Čajkovski, Bah, Vivaldi, Betoven, Mocart, Šopen i mnogi drugi značajni kompozitori zadužili čovečanstvo, ali i da postoji i plejada kompozitora, pevača i pesnika koji su tokom minulog stoleća stvorili izvrsna dela i time obeležili jednu epohu. Biografije, „putujući” glasovi i instrumenti u ovim zapisima otkrivaju i niz istorijskih detalja i turističkih atrakcija. Zato je ovo štivo zanimljivo muzikofilima, ljubiteljima putovanja i jedne drugačije istorije i geografije koje kreiraju kulturnu mapu.
Koristeći novinarski dar, Đuričić je na inovativan način približio čitaocima muzičko nasleđe 25 zemalja, potvrđujući da melodije ne poznaju granice. Autor vešto spaja umetnost, istoriju i ljudske sudbine, kao i svakodnevicu protkanu muzikom.