U trenutku kad se većina ljudske populacije bombarduje plitkim i brzim sadržajem na sve strane, od videa do tekstova koji budu zaboravljerni odmah nakon čitanja, milioni ljudi širom sveta, pre svega omladina, ponovo čitaju Dostojevskog, Džejn Ostin, Orvela i druge velike klasike.
Knjige koje su decenijama važile za obaveznu školsku lektiru – i ne naročito omiljenu literature za razbribrigu – postale su viralne na TikToku i predmet ozbiljnih diskusija na BookToku i Instagramu. U vremenu beskonačnog skrolovanja, kratkih videa, generisanog sadržaja i stalne digitalne buke, publika počinje da traži nešto što deluje opipljivije i na kraju dana ljudskije, čime klasici postaju sasvim logična adresa. Nova genracija ljubitelja klasika, nije tu zbog nostalgije ili želje da deluju obrazovanije. Oni u ovoj vrsti štiva pronalaze dubinu, pre svega moralnu i emocionalnu složenost koja ponire u samu srž ljudskosti, od vajakda. Knjige koje su pisane sa idejom da se čovek, kao i svet u kome živi bolje razume. Pišući iz potrebe, klasicima ni na kraj pameti nisu bile ideje o instant hitu, koji postaje omiljeni sezonski naslov, čimenekome obzbeđuje slavu.
Jedna od ovdašnjih kuća koje se, prevashodno, bave objavljivanje knjiga različitih žanrova – „Vulkan izdavaštvo“, taj trend prati sa zadovoljstvom, kako objašnjavaju njegovi urednici, što je očigledno ako se pogleda produkcija u poslednjih nekoliko meseci, tokom kojih su predstavljena nova i luksuzno opremljena reizdanja brojnih velikih klasika, a interesovanje čitalaca u Srbiji je pokazalo da velike priče nikad ne gube svoju snagu. Pod motom „Velike priče nikad ne stare”, ovaj izdavač trenutno organizuje specijalnu akciju koja traje do 24. maja u ponoć, tokom koje su cene svih „Vulkan klasika“ snižene 30 odsto.
Društvene mreže, posebno BookTok, odigrale su neočekivano važnu ulogu u ovom fenomenu povratka klasika na velika vrata.U slučaju Dostojevskog viralnu popularnost doživela je njegova novela „Bele noći“, a potom i redom, sva dela ovog čuvenog pisca. Stil pisanja je sirov, psihološki intenzivan i gotovo opsesivno usmeren na unutrašnje konflikte čoveka. Njegovi junaci pate duboko, sumnjaju bez zadrške, preispituju sebe i svet oko sebe. Anksioznost u svojoj sirovoj formi, prikazana je otvoreno i krajnje iskreno. Dok su usamljenost i egzistencijalni nemir u delima Dostojevskog, i te kako bliski senzibilitetu mlađih generacija. Unutrašnje kriza čoveka prikazana je ogoljeno, kod svih klasičara.
Zato se na ovom spisku nalaze i Čarls Dikens, Džejn Ostin, Nikolaj Gogolj, sestre Bronte, autorke i autori koji sa razlogom ne umiru. Čovek se, bez obzira na epohu, uvek vraća pričama koje govore istinu o ljudskom iskustvu.