Više od dve decenije kasnije evo ponovo „Slivnika“ u svom drugom, nedavnom izdanju, sa potpisom beogradske izdavačke kuće „Magnus“, koja je, nakon obnovljenih izdanja njegovih zbirki priča „Nišvil“ (2021, originalno objavljene 1994. u izdanju niškog „KPGT“) i „Magični geto“ (2022, prvi put pred čitaocima 1995, takođe u izdanju „KPGT“) i premijerne „zbirke filozofsko-esejističkih razmišljanja, ili zbrajanja priča“ sa naslovom „Neponovljivo“ (2023), odlučila da, još jedanput, predstavi ovaj Ćirićev roman, koji se u međuvremenu „isprobao“ i kao radio-drama Drugog programa Radio Beograda.
Dobitnik Ninove nagrade za roman 2001. godine („Hobo“), tako, ponovo nudi „urnebesni ‘obračun ‘ pisca sa svojim eponimnim junakom i vascelim prtljagom ‘magičnološke’ mitologije, realizovan dakako tako da tu istu mitologiju re-inventira, da pisac Magičnog iznova uzdiže tako što mu prvo nos malo provalja po prašini…“ kako je u avgustu 2004. u „Vremenu“ pisao Teofil Pančić.
Pripovetke i romani Zorana Ćirića, konstatovao je tada Pančić, mahom obitavaju u virtuelnom, paralelnom, u vlastiti autoreferencijalni svet zatvorenom – stripolikom, “filmnoarolikom”… – popkulturnom (mikro)kosmosu nazvanom Nišvil, u kojem njegov „serijski junak“ (što u ovom kontekstu neminovno asocira na „serijskog ubicu“ i slične više žanrovske nego “real-life” ale) Magični Ćira doživljava i jedva preživljava svoje “kontrakulturne” avanture. Ako, pak, Nišvil potražite na mapi Ovog Sveta, najbliže ćete mu prići ako svrnete u Niš – grad u kojem građanin Ćirić otaljava svoju građansku egzistenciju – ali Niš je zapravo tačno onoliko Nišvil koliko je i Zoran Ćirić Magični Ćira. Što će reći, ne baš mnogo. Ili opet, s druge strane, u jednom “višem” smislu – da, u potpunosti. Mada opet… I tako u beskraj.