Mario Lusio de Soza, koji je napisao roma “Knjiga koja je napisala mene”, nedavno objavljen u izdanju beogradskog “Magnusa”, u prevodu dr Anamarije Marinović, osim što je priznati muzičar sa autentičnim izrazom, pripada i sve popularnijoj i poznatijoj književnosti Zelenortskih ostvra. On jednostavno komponuje književnost. Stil mu je kao i muzika – ritmičan, pun tradicije, egzotičan, zabavan.
Knjiga koja je na De Sozu ostavila najjači utisak, koja ga je formirala i kao ličnost i kao pisca, koja je odredila njegov životni i stvaralački put, i koja je „napisala njega“ svakako je “Sto godina samoće” Gabrijela Garsije Markesa, objašnjava prevoditeljka u predgovoru za ovaj roman.
Objavljena 2024, na deset godina od smrti kolumbijskog Nobelovca, “Knjiga koja je napisala mene” predstavlja omaž ovom velikanu latinoameričkog buma, ali i magičnom realizmu, svetu utopije i mašte koji se neraskidivo spaja sa stvarnim životom, koji je ponekad surov, tužan, gorak, nekad monoton, a nekad veseo, pun nade, šarolik, obasjan snovima i idealima… i više od toga, dodaje Marinković.
Roman “Knjiga koja je napisala mene” donosi priču o piscu koji živi sa suprugom u iznajmljenom stanu i piše svoje delo 30 godina, dovoljno dugo da ostane bez novca i da je dužan i gazdarici za stan, i lokalnom piljaru, mesaru, i raznim drugim zanatlijama u malom mestu u kome se svi znaju; ali svi meštani ga zdužno podržavaju i čekaju trenutak kada će knjiga izaći, kako bi oni ne samo naplatili svoja dugovanja nego i otkinuli parčence slave kao neko ko je saosećao i učestvovao u pisanju romana; konačno pisac završava knjigu, rukopis šalje izdavaču, ali rukopis se gubi.
O toj nesreći pročuje se po svetu i odjednom, junak ove priče počinje da prima hiljade knjiga koje nose njegovo ime ali koje on nije napisao. Taj talas, kao cunami, zapljusne i tradicionalni hladni sever i članove žirija za dodelu Nobelove nagrade, koji ga pozivaju u Oslo na svečanost dodele…
Uz prepoznatljiv magični šnit Gabrijela Garsije Markesa i veštinu ukrajanja koja u mnogome podseća na neku vrstu omaža velikom književniku, Mario Lusio de Soza, uz odu čitanju, skrojio je misteriju koja se zapravo odnosi na možda i ključno pitanje koje se kad-tad nametne svakom krojaču knjiga: ko zapravo stvara koga – pisac knjigu ili knjiga pisca?