Smešten u surove predele severne Albanije i vođen pravilima Kanuna Leke Dukađina, roman „Ostajnica“ istražuje fenomen zakletih devica/virdžina – žena koje preuzimaju ulogu muškarca kako bi sačuvale čast porodice ili izbegle neželjenu sudbinu.
Glavna junakinja Bekija, transformisana u Matju, postaje nosilac porodičnog imena i zaštitnik ognjišta, ali njena unutrašnja borba tek tada počinje. Karabaš gradi narativ kroz fragmente sećanja, pisma i unutrašnje monologe, stvarajući atmosferu koja je istovremeno mitska i klaustrofobična. Posebno su upečatljivi epistolarni delovi u kojima brat Sale piše Bekiji pokušavajući da rekonstruiše njihovu zajedničku prošlost punu ožiljaka i laži koje su ih definisale. Kroz lavirint krvne osvete, potisnutih emocija prema prijateljici Dani i bolne prepiske sa bratom koji je izabrao bekstvo umesto tradicije, Rene Karabaš ispisuje snažnu odu ljudskoj volji i pravu na sopstveni put.
SUSRET SA AUTORKOM
Ovaj roman dokument je o običaju koji izumire ispričan kroz modernu prozu koja preispituje granice roda, slobode i identiteta. Autorka uspeva da tradicionalni motiv virdžine prevede na jezik moderne književnosti, što je prepoznao i žiri Međunarodne Bukerove nagrade uvrstivši ovaj naslov u uži izbor za 2026.
Ovdašnji čitaoci imaće priliku da se sa autorkom susretnu 18. aprila u 15.30 u „Češkom domu“ u Beogradu, u okviru festivala „Knjiga na (s)ceni“, koji se održava od 17. do 19. aprila. Predstavljanje njenog romana odvijaće se kroz razgovor sa poznatim domaćim književnikom, Enesom Halilovićem.
Projekat „Evropsko književno platno: portreti našeg doba“ zamišljen kao književna platforma, predstavlja temelj na kom se, baš kao na slikarskom platnu, prepliću različiti pejzaži evropske književnosti, donoseći portrete našeg vremena. Cilj izdavača je da ova platforma posluži za promociju kvalitetnih dela savremene evropske književnosti i njihovih autora, ali i da istovremeno podstakne otvoren dijalog o ključnim društvenim pitanjima današnjice, poput rodne ravnopravnosti, diskriminacije, ekološke krize i ljudskih prava.
Među sedam, pžljivo odabranih naslova napisanih na sedam evropskih jezika – bugarskom, engleskom, švedskom, katalonskom, norveškom, ukrajinskom i islandskom, čak šest dolazi sa govornih područja tzv. manje zastupljenih jezika, a istovremeno snažno podržava žensko stvaralaštvo, budući da su šest od sedam knjiga napisale žene.
OSTATAK EDICIJE
Problem ekološke krize i narušen odnos čoveka i prirode duboko je utkan u švedski roman za mlade – „Krađa“, autorke i novinarke An-Helen Lestadijus, a njegova uspešna ekranizacija emituje se na „Netfliksu“. Slične, ali jednako kompleksne teme donosi i norveški roman za mlade – „Zzzlatka“, autorke Marit Kaldhol, gde se kroz prizmu tri srednjoškolca prepliću teme izumiranja pčela, poteškoća migranata, vršnjačkog nasilja i lažnih vesti. Irska autorka i arhitekta Katriona Šajn u svom debitantskom romanu- „Habitat“, pristupa ekologiji kroz odličnu metaforu o stambenoj zgradi koja se neobjašnjivo urušava, stvarajući snažnu alegoriju za našu kolektivnu apatiju pred uništenjem životne sredine.
Pored ekologije, ova edicija u fokus postavlja i pitanja ženskog identiteta, rodne fluidnosti i rušenja patrijarhalnih granica. Odličan primer za to je pomenuta „Ostajnica“ Rene Karabaš, a kompleksnim rodnim identitetima, procesom starenja kod žena i dinamikom moći u međuljudskim odnosima bavi se i islandska autorka Marija Elizabet Bragadotir u svojoj maestralnoj zbirci priča – „Ptica od sapunice“.
O SMISLU ŽIVOITA
Egzistencijalna anksioznost modernog doba i preispitivanje smisla života povezuju dva izuzetna evropska romana u ovoj selekciji. „Zaborav“ istaknute ukrajinske autorke Tanje Maljarčuk prati junakinju koju pod teretom savremenog društva polako gutaju anksioznost i opsesivno-kompulsivni poremećaj, dajući oštar komentar o položaju žene i prolaznosti vremena i života u današnjoj Ukrajini. Nevidljivi osećaj da će se svakog trenutka dogoditi nešto strašno prožima i roman „Bes“ nagrađivanog katalonskog pisca Sebastija Alzamore. Smeštajući radnju na neimenovano ostrvo razoreno masovnim turizmom, Alzamora opipava senke radikalne desnice, sistemskog nasilja i dehumanizacije.
U ovom izdavačkom projektu ovdašnji prevodioci ujedno su i ključni komunikatori, koji ujedno obrazuju domaću čitalačćku publiku. Među njima su Milena Ivanović, Jasmina Jovanović, Vladimir D. Janković, Radoš Kosović, Nikola Perišić, Tatjana Latinović i Jelena Petanović.