Kritičari su ga opisali kao „štampanu verziju ‘Slatkog života’ u današnjem vremenu“, a publika ga je doživela kao fascinantno ogledalo društva koje se opija sopstvenom dekadencijom. Amaniti, jedan od najdarovitijih pisaca svoje generacije, kombinuje brzi ritam, oštru satiru i bogatstvo likova kako bi stvorio delo koje je podjednako uzbudljivo i uznemirujuće. To delo „briljantno je ispisana alegorija društvene propasti“, misli kritičar „Republike“, dok kolega iz „Korijere de la sera“ smatra da „Amaniti dokazuje da je majstor groteske, spajajući apsurd i realizam u eksplozivnoj priči“.
Roman „Zabava može da počne“ brutalno iskreno, duhovito i beskompromisno secira italijansko društvo i savremeni svet opsednut slavom, novcem i površnošću. U ovom delu koje balansira između satire i tragedije, Amaniti kreira grandioznu metaforu savremenog društva – kroz jedno veče koje kreće kao zabava, a završava se kao katastrofa. Rimski biznismen Salvatore Kjati, oličenje beskrupuloznog kapitalizma, odlučuje da organizuje spektakularnu zabavu u novoj rezidenciji izgrađenoj na ruševinama nekadašnjeg gradskog parka. Njegov cilj nije samo da impresionira, već da ostane upamćen kao domaćin najluđe i najotmenije zabave veka. Amaniti na briljantan način okuplja različite arhetipove savremenog društva – slavnog pisca u krizi identiteta, ekscentričnu umetnicu, supermodela na ivici sloma, satanističku sektu i gomilu likova iz visokog društva koji izgubljeno plutaju u dekadenciji.
Na drugom kraju Evrope, Helga Flatland ispisuje „Modernu porodicu“, roman koji je dirljiva istinita knjiga o ljubavi, razočaranju i pokušaju da se iznova povežemo – sa sobom i sa drugima. U vremenu kad su tradicionalne porodične uloge sve fuidnije, a emocionalne veze složenije nego ikad ovaj roman otvara prostor za razumevanje i prepoznavanje. Ne čudi, onda, što mu je pripala Nagrada norveških knjižara i više od 100.000 prodatih primeraka. Nedavno je ovaj roman dobio i svoje srpsko izdanje, zahvaljujući „Geopoetici“ i prevoditeljki Jerleni Vojinović.
Nakon četrdeset godina braka, u svojim sedamdesetim, Turil i Svere odlučuju da se razvedu. Njihovo troje odrasle dece – Liv, Elen i Hakon – suočavaju se sa za njih šokantnom odlukom svojih roditelja, koja pokreće lavinu potisnutih osećanja, pitanja lojalnosti, pogrešnih pretpostavki i narativa koje su godinama gradili o svojoj porodici, a to utiče ne samo na njihove međusobne odnose već odjekuje i u domovima koje su sami stvorili. Iz različite perspektive troje dece Helga Flatland iz poglavlja u poglavlje briljantno portretiše savremene porodične dinamike, emotivne distance i međugeneracijske tenzije. ,,Ima nečeg bergmanovskog u ovom prikazu sasvim obične porodice koji zadire duboko i kida srce“, ocenjuje kritičar dnevnika „Adresevisen“. Helga Flatland jedna je od najcenjenijih savremenih norveških spisateljica, poznata po svom suptilnom, empatičnom i psihološki preciznom pripovedanju.