Mlada strip autorka Sara Novaković (Kragujevac, 1997) postala je „vlasnica“ prvog (svog) strip albuma Utabanom stazom, zahvaljujući beogradskoj izdavačkoj kući System Comics, jednoj od retkih ovdašnjih promotera domaćeg stripa i (ne)afirmisanih autora. „Tu istražujem nasilje i zločin nad telom. Kao neku vrstu posledice očajnih odnosa koji postoje između ljudi danas“, objašnjava autorka. „Kad patim i trpim, nastojim da taj bol vizualizujem i mislim da je najzdraviji način predati se scenama ubistava i rasecanja. Kako bi izbegli pravo samopovređivanje. Horor mene na taj način radi, a sa druge strane ja sam to prevela u svoj izraz, jer mi nije bilo dovoljno da gledam, već da iskažem te iste stvari“, dodaje ona.
A čitaoca već naslovnom stranom (nož, goli stomak i kožne rukavice) uvodi u nešto što bi se moglo tretirati vrlo komplikovanom situacijom, a sama težina pripovesti pojačava se crno-belim crtežom. Bazična tematika je toksična ljubavna priča u kojoj je žrtva nesposobna da „provali“ u koliko lošoj je situaciji, a i kad je prepozna ona biva još nesposobnija da iz nje izađe. Zapravo, svi glavni likovi – Agnes, Trevor i Deni – pate u svojoj usamljenosti. Nakon propalog pokušaja da započne nov život Agnes se vraća u rodni grad, bazu sopstvenih trauma, kako bi ih jednom zasvagda razrešila. Umesto da se sa njima suoči i nastavi dalje, upada u zamku svoje prošlosti koja je nemilosrdno vuče na dno. U tome joj „pomažu“ bivši dečko Trevor, teški psihopata, i, takođe „načeti“ Srbin Danijel Deni Pavlović, koji je tokom 1990-ih pobegao od rata u Ameriku. I, svi oni, na kraju, kao da gube svoj identitet, i ostaju sami, prepuni ožiljaka, od kojih je teško, zapravo, nemoguće pobeći.
Grafičku novelu, pak, Ja ubijam divove Džoa Kelija (1971) i Kena Nimure (Madrid, 1981), objavio je Darkwood (prevod Diana Dukanac), još jedan strip izdavač u čijem se katalogu nalaze neka od najboljih svetskih i domaćih imena u tom mediju. Ni manga (iako laureat Međunarodne manga nagrade 2012), ni epska fantastika, pre obična, grandiozna priča, Ja ubijam divove originalno se pojavio u sedam svezaka američkog izdavača Image Comics (jul 2008 – januar 2009).
Naustrašiva „petakinja“ bez „dlake na jeziku“, Barbara Torson preselila se u svet fantastike i video-igara, iz koga dolazi njena priča o tome kako ubija divove uz pomoć drevnog vikinškog ratnog malja. Priča je toliko uverljiva da i sama počinje da veruje u nju. A, ljubitelji grafičkih novela imaće dovoljno vremena (i strana) da postepeno „provale“ uzroke Barbarinog problematičnog ponašanja – maltretiraju je siledžije, nema prijatelje, ali ima porodične probleme… Prosto je prisiljena da pronađe neki svoj svet, u kome obitavaju monstrumi kojima se hrabro suprotstavlja, u potrazi za spokojem. Situacija se menja kad se sprijatelji sa novom devojkom iz komšiluka, a naročito kad u priču ulazi psihološkinja koja pokušava da pronikne protiv kakvih se to „divova“ Barbara bori. Zapravo, da razume unutrašnju borbu jedne devojčice u periodu kada se formira za čitav život, čije odrastanje je uslovljeno borbom protiv stvari sa kojima čak ni odrasli ne mogu sami da izađu na kraj.
Usput, kako devojčica „raste“, tako i autori sve hrabrije „grizu“, pogotovo Nimura, čiji crtež i kadriranje sa svakom novom tablom deluju sve impresivnije. Zahtevnijim ljubiteljima ovog medija ponuđen je i „bonus“ materijal na kraju albuma – Džo i Ken: kreativni tim, sa tekstualno-vizuelnim, duhovitim komentari na po jednoj tabli, o likovima, dizajnu pozadine, crtežu, promociji…