Knjiga „Portret po sećanju“, koju je pripremio prim. dr SC dr med Dušan Bastać, filmska je priča o ljubavi, veri i iskupljenju. Kroz potresnu ispovest Baća Đurića, mladog čoveka koji se vraća iz tame zatvora i logora, ovaj roman osvetljava jedno vreme puno bola, ćutanja i nade. U njegovim sećanjima smenjuju se slike majke, izgubljene ljubavi, prijateljstva i izdaje – sve ono što čini život čoveka koji, i kad mu sve oduzmu, ne pristaje da izgubi dušu.
Utemeljen na stvarnim istorijskim okolnostima, Portret po sećanju nastao je iz originalnog scenarija za film. Pisac gradi prizore kao filmske kadrove – od tišine doma, do jezivih scena Golog otoka. To je priča o ljudskosti koja preživljava sistem, o ljubavi koja ne prestaje, i o sećanju koje ne može biti izbrisano.
Branislav Bane Bastać (1925–2007) bio je filmski i TV reditelj, scenarista i prvi profesionalni reditelj u Crnoj Gori, koji je ostavio dubok trag u jugoslovenskoj i crnogorskoj kinematografiji. Autor je više od pedeset dokumentarnih filmova, kao i igranih ostvarenja i TV serija, od kojih su neka bila prikazivana i nagrađivana na međunarodnim festivalima. Njegov stvaralački put obeležen je i ličnim iskušenjima, ali i snažnim umetničkim izrazom koji se prostirao i na slikarstvo. Ostao je upamćen kao značajna figura kulture, čije delo svedoči o vremenu, čoveku i unutrašnjoj snazi stvaranja.
Knjiga, pak, „Mesta koja tražim“ autora Predraga Simonovića, predstavlja zbirku eseja u kojoj autor opisuje svoje lično putovanje u svet mušičarenja i odnos čoveka prema prirodi. Polazeći od pitanja zašto bi iskusan ribolovac napustio velike reke i posvetio se lovu pastrmke na planinskim rekama, Simonović pokazuje da je odgovor pre svega u lepoti prirode i posebnoj filozofiji mušičarenja.
Kroz niz kratkih, tematski različitih poglavlja autor razmišlja o ribama, rekama, ribolovnom priboru, putovanjima i iskustvima na vodi. Tekstovi su pisani neposredno, često sa dozom ironije i humora, nalik razgovorima koje ribolovci vode pored reke posle dana provedenog u ribolovu. Knjiga tako postaje i lični dnevnik jednog mušičara, ali i šire razmišljanje o prirodi, ljudima i njihovim navikama.
Posebnu vrednost delu daje Simonovićevo stručno znanje, jer kao biolog i ihtiolog objašnjava i naučne aspekte vezane za ribe i njihova staništa. U knjizi se zato pored ličnih iskustava obrađuju i teme kao što su istorija mušičarenja, biologija pastrmki, upravljanje salmonidnim revirima, princip „ulovi i pusti“ i savremene pretnje rečnim ekosistemima.
U celini, „Mesta koja tražim“ je istovremeno esejističko putovanje, ribolovačka priča i promišljanje o prirodi, namenjeno i iskusnim mušičarima i čitaocima koji tek otkrivaju ovaj svet. Kroz jednostavan i duhovit stil autor pokazuje da mušičarenje nije samo način ribolova, već trajna potraga za mestima, iskustvima i smislom boravka u prirodi.