Fjodor M. Dostojevski u svom romanu „Idiot“, napisanom između 1863. i 1869, kad je prvi put objavljen, želeo je da prikaže „apsolutno divnog čoveka“ koji u sebi nosi dobrotu Isusa Hrista i idealizam Don Kihota, kako je mislio Nikolaj Berđajev. I zaista, dobrota i naivnost kneza Lava Nikolajeviča Miškina (koji se nakon višegodišnjeg boravka u švajcarskom sanatorijumu vraća u petrogradsko društvo) i njegova težnja da svakoga razume i da svima oprosti suprotstavljene su drugim likovima u romanu koji su većinom neiskreni, cinični ili barem nezainteresovani za večne vrednosti kao što su lepota, moral ili dobrota. Stoga ga brzo proglašavaju idiotom. „Idiota“ treba čitati jer u njemu Dostojevski portretiše jednog od najpamtljivijih likova u celokupnoj svetskoj književnosti – naivnog, zanesenog i idealističnog kneza Miškina. Treba ga, zapravo, stalno i iznova iščitavati jer je pun malih filozofsko-esejističkih dragulja pogodnih za razmišljanje i propitivanje sosptvenih stavova.
Kao stranac u svetu u kojem se čine brojni moralni kompromisi, Miškin neočekivano ulazi u živote ljudi koji svojim postupcima narušavaju društvene konvencije. Njegova dobrota privlači razvratnog trgovca Rogožina i fatalnu lepoticu Nastasju Filipovnu, ličnosti u tragičnom sukobu sa sobom i svetom. Njihova povezanost s Miškinom uvlači ga u vrtlog strasti, ljubomore i izdaje, te on postaje svedok dubokog ljudskog stradanja. Naposletku, Miškin doživljava tragično otkriće: istinska dobrota, u surovom svetu, često ne može da opstane.
Na drugoj strani, još jedan (mlađi) klasik, Milan Kundera (1929-2023), sukcesivno se pojavljuje u knjižarama u Srbiji, zahvaljujući, u ovom slučaju, „Laguni“, koja je nedavno, nakon romana „Nepodnošljiva lakoća postojanja“, „Besmrtnost“ i „Praznik beznačajnosti“, zbirke ranih eseja „Tragedija Zapada ili Srednje Evrope“, i zbirke priča „Smešne ljubavi“, ovdašnjim čitaocima ponudila i njegov prvi roman – „Šala“, u prevodu Olje Petronić. Objavljen 1967. godine, taj roman odmah je uzburkao duhove, ubrzo je zabranjen u Čehoslovačkoj, ali je širom sveta dočekan kao jedno od ključnih dela savremene književnosti. Luj Aragon ga je nazvao „jednim od najvećih romana veka“, a Filip Rot romanom u kojem se prepliću snaga Dos Pasosa i filozofska lucidnost Kamija. Danas, više od pola veka kasnije, „Šala“ ostaje nezaobilazno štivo evropske književnosti 20. veka kao univerzalna priča o apsurdu ideologije, krhkosti ljudskih odnosa i ironiji istorije koja se uvek podsmeva našim planovima. „Duhovita, tužna, uzbudljiva, mudra, veličanstvena knjiga”, zabeležio je svojevremeno kritičar „Sandej tajmsa“, a kolega pisac, Salman Ruždi smatrao je da je „nemoguće dočarati svu suptilnost, komediju i mudrost ovog prelepog romana“.
Jedna šala bila je dovoljna da Ludvik izgubi sve: mladost, studije, ljubav, poverenje prijatelja. Izbačen iz Partije i sa fakulteta, poslat je na prinudni rad, da bi se godinama kasnije vratio kao ogorčen čovek opsednut osvetom. Ali dok pokušava da sprovede svoj jednostavan plan – osvetiti se prijatelju koji ga je izdao tako što će mu zavesti ženu – otkriva da život ima poseban smisao za humor i da su najveće šale obično na naš račun.