Raskošan, bezobrazno duhovit i neodoljivo zabavan, novi roman omiljenog pisca u regionu Anta Tomića – „Kraljević Marko oslobađa Imotski“, o vremenu kad su se carstva smenjivala, granice pomerale, ali su ljudi ostajali isti, bespoštedna je istorijska komediju o ratu, veri, identitetu i vlasti, koja pokazuje da se kroz vekove menja sve osim ljudske naravi.
U proleće 1717. u selu podno Imotskog kmet Grgo slučajno otkopa rupu iz koje izbijaju dim i strašna jara, oklizne se, upadne u nju i tamo sretne đavola koji ga već dugo čeka. Kad se probudi, shvati da je stvarnost još gora od sna: Turci mu dolaze po harač koji nema čime da plati, golobradi sin hoće u rat „za krst časni i slobodu zlatnu“, a glasine kažu da se prema Imotskom uputila silna vojska. I to ne bilo koja vojska, nego ona koju glavom i bradom predvodi Kraljević Marko.
U samom Imotskom turski zapovednik i lokalni moćnici utvrđuju odbranu, fratri dižu narod, trgovci dižu cene, zelenaši dižu kamate, prostitutke smišljaju marketinške strategije, a vojnici način da ne ratuju. Jer u Imotskom niko nije junak. Svi gledaju kako da zarade, kako da ne plate, kako da izvuku živu glavu i zaobiđu ono što dolazi. A ono što dolazi jeste istorija, koja se ponavlja.
Neko pametan je rekao da na Balkanu proizvodimo više istorije nego što možemo da svarimo. Nikada se s tim nisam slagala. Nije problem u proizvodnji istorije, nego u varenju! E, kada bi svi varili istoriju ovako kao što to radi Ante Tomić, ona više ne bi bila probavna smetnja. Oslobodili bismo je se – ocenjuje pisca i njegovo delo istoričarka Dubravka Stojanović.
Moglo bi biti da je svako vrijeme isto: u svakom nas čeka neki rat, bivša vlast koja se dodvorava sadašnjoj, a strepi i oprezno čeka buduću, ne bi li joj se, dakako, opet dodvorila i postala njezinom perjanicom. Da, čovjek je kvarna roba, a nacija i religija u tome dosta “pomažu”. Ante Tomić pisac je mentaliteta, jedan od najvještijih koje ovaj jezik ima, a najveća je snaga njegovih djela u “slabim” karakterima kojima pripovjedač udiše život, pokazujući raskoš njihove prevrtljivosti i moralne bijede. Istovremeno, nepouzdanost je jedna od najboljih osobina pripovijedanja. Zato je bratija iz Tomićevog Imotskog simpatična na onaj način na koji su to Grupa TNT ili Crni Guja – dodaje kolega iz Bosne i Hercegovine, Ahmed Burić.
Vladan Matijević, jedan od cenjenijih pisaca današnjice, dobitnik gotovo svih značajnih književnih priznanja, svoju zbirku priča „Nora i Zmija“ podelio je u pet ciklusa, sastavljenih od naizgled nepovezanih fragmenata, često grotesknih i uvrnutih ispovesti glavnih junaka, skazova u kojima se ogleda nakaradna logika, naopak sistem vrednosti i nevesela svakodnevica savremenog potrošačkog društva.
Junaci Matijevićevih priča liče na žitelje poremećenog društva, njihovi su iskazi lične ispovesti marginalaca, u osnovi neprosvećenih i amoralnih pojedinaca sa ivice zakona i zdravog duha, koji su se obreli u primarnim ljudskim situacijama i čije su misli i postupci lišeni uobičajene logike. Pa i kad su ispričane u prvom licu, neobičan tok misli, lucidna zapažanja i neočekivane asocijacije, ton dnevnih razgovora ili dnevničkih beleški o svakodnevnim pojavama i predmetima prerastaju u impresivne i začudne slike koje je izmaštao njihov narator.
Prema autorovim rečima, junaci priča su „ljudi koji su u sukobu sa logikom zato što su zakoni sveta iščašili logiku, a oni nisu bili u stanju da se prilagode novom poretku stvari. Jedna od tema u knjizi je i svevreme, odnosno ideja da ljudi ostaju isti, a da se protokom vremena menja svet, tačnije njegovi zakoni, važeći bonton i tehnološki procesi. Pišući ovu čudnu knjigu, imao sam utisak da mi stvarni svet, iako u mojim pričama prikazan kao izvitoperen i začudan, postaje za nijansu jasniji, nadam se da će i čitaocima biti takav. Ali se, pre svega, nadam da će moje priče doživeti kao svoje i da će im junaci priča, kakvi-takvi su, postati bliski“.
Istovremeno, ono što ovu prozu čini neobičnom, gotovo nadrealnom, jesu elementi fantastike i apsurdnog prelamanja vremena jer, po rečima pisca, u mnogim pričama „novo počinje i traje paralelno sa starim“, pa će tako čitalac saznati zašto je Pelop, starogrčki heroj Peloponeza, angažovao advokatsku kancelariju, kada lepa Jelena obično posećuje kozmetički salon ili šta Bog najavljuje u prognozi vremena preko TV obraćanja…