Program koncerta činila su dela domaćih i stranih autora, stilski i tehnički izuzetno raznovrsna. Na samom početku repertoara našla se kompozicija za klavir i violu Tema ljubavi Vladimira i Kosare Svetislava Božića. Delikatna partitura ove zvučne arabeske predstavljena je sa posebnim osećajem za njene suptilne melodijske fraze i bogatu dinamičku paletu.
Usledio je tehnički izazovan Duo za flautu i violu op. 10 Malkolma Arnolda (Sir Malcolm Henry Arnold) u kome instrumenti tokom sva tri stava ostvaruju dinamičan dijalog. Učestale ritmičke promene imaju za cilj postizanje svojevrsnog „duhovitog“ karaktera, dok spektar različitih tehničkih postupaka iziskuje interpretativne sposobnosti visokog kvaliteta. U tom smislu, posebno bismo izdvojili fantastičnu sposobnost izvođača da „oslušnu“ melodijsku „putanju“ drugog instrumenta, pritom jasno iznoseći sopstvenu liniju kretanja.
Na programu se našla i dobro poznata Barkarola op. 60 poljskog autora Frederika Šopena (Frédéric Chopin), koja je ovom prilikom interpretirana tehnički briljantno. Pažljiv slušalac nije mogao, a da ne primeti pijanistin kristalno jasan ton i sposobnost da dosledno prenese dramaturšku nit ostvarenja.
Lirska, gotovo meditativna atmosfera uspostavljena je prilikom izvođenja drugog stava čuvene Sonate za flautu i klavir Otara Taktakišvilija (Otar Taktakishvili). Već nakon prvih nekoliko taktova bilo je jasno da su Vesnić i Radoičić pažljivo promislili svaki muzički gest unutar dela. U dominantno homofonoj fakturi kantabilna deonica flaute izvedena je sa fantastičnom kontrolom jačine tona, bez pretenzija da u bilo kom trenutku naruši karakter dela, sugerisan naposletku i nazivom stava (Aria). Klavirski part većim delom muzičkog toka koncipiran je kao pratnja „pedalnog“ karaktera, što je pijanista prepoznao i na taj način interpretirao.
Koncert je zaključen kamernim ostvarenjem Dva interlida za flautu, violu i klavir francuskog kompozitora Žaka Ibera (Jacques Ibert) u interpretaciji svo troje umetnika.
Na kraju, ne preostaje nam ništa drugo nego da istaknemo odgovornost i energiju sa kojom ovi mladi izvođači pristupaju izvedbi svakog dela, što nas dodatno podstiče da sa nestrpljenjem iščekujemo njihov sledeći projekat. Sa funkcijom svojevrsnog „uvoda“ budućih koncertnih aktivnosti UMUS-a, možemo zaključiti da je opisani koncert ispunio očekivanja publike i otvorio vrata sledećoj sezoni u kojoj će, nadamo se brojni mladi umetnici dobiti priliku da se predstave.