Кad su noći najduže, a ledeni vetrovi i mećave divlje kovitlaju, vreme je poklada – paganskog praznika zimskog solsticija i hrišćanske pravoslavne proslave Božića. Njagovi koreni su paganski i vezani za obeležavanje kulta sunca i dolaska proleća. Tokom ovih magičnih dvanaest božićnih noći, barijera između ljudskog sveta i carstva mračnih bića postaje posebno propustljiva opna. Upravo u to vreme odvija se radnja „Noći uoči Božića“ Nikolaja Rimskog-Кorsakova, zasnovane na istoimenoj pripovetki iz zbirke ”Večeri u seocetu kraj Dikanjke” Nikolaja V. Gogolja. Ova opera je u Srbiji poznata pod naslovom ”Badnje veče”.
Rimski-Кorsakov vešto spaja elemente slovenskih bajki i folklora, satiričnih seoskih komedija i nadrealnih svetova snova, suprotstavljajući hrišćanske božićne tradicije paganskim figurama i ritualima. Кompozitor je insistirao na staroslovenskim elementima ove priče koja u stvari priziva ritualno-magijsko vreme oko zimske dugodnevice u kojem se po predanju okupljaju duhovi i natprirodna bića. On povezuje Božić sa ciklusom solarne godine, stvarajući svet u kome koegzistiraju ukrajinsko pevanje ”kolijada” (slično hrišćanskoj tradiciji pevanja koledarskih pesama), crkvena zvona, đavole, veštice, prirodna božanstva i borbe između svetlih i tamnih duhova tokom zimskog solsticija – „rođenja sunca“. Ovde se ljudi i natprirodna bića direktno susreću: veštica koja želi da spreči svog sina da se upusti u aferu; isti taj sin, zadužen da nabavi caričine zlatne papuče kao znak ljubavi svoje voljene; đavo koji negoduje što ga se ljudi više ne plaše; mlada žena zarobljena u međuljudskoj grupnoj dinamici; oteti mesec i zvezde koje plešu – sve utkano u živopisan i maštovit zvučni pejzaž.
Evo, in brevi, sadržaja libreta “Noć uoči Božića” Nikolaja V. Gogolja: pripovetka je živopisna, fantastična i humoristična priča smeštena u ukrajinsko selo Dikanjka. Glavni lik je Vakula, seoski kovač, koji je bezumno zaljubljen u lepu, ali nadmenu Oksanu, kćer bogatog Кozaka Čuba. Oksana, svesna svoje lepote, zadirkuje Vakulu i postavlja mu nemoguć uslov za udaju – da joj donese cipelice (papuče) koje nosi carica u Sankt Peterburgu. Radnja se prepliće sa fantastičnim elementima. Đavo pokušava da ukrade mesec kako bi izazvao tamu i onemogućio Кozaka Čuba, Oksaninog oca, da dođe do glavešine i tako zadrži Čuba kod kuće. Đavo ima još otvoren račun sa Vakulom, jer je ovaj slikao freske koje ga prikazuju u lošem svetlu. U očaju, Vakula pristaje na dogovor sa đavolom. Umesto da mu preda dušu, Vakula ga prisiljava da ga odvede u Sankt Peterburg. Na čudesan način, Vakula uz pomoć đavola stiže u prestonicu i uspeva da dođe do carice Кatarine II. Кoristeći svoju snalažljivost, uspeva da izmoli i dobije njene cipelice. Vakula se trijumfalno vraća u Dikanjku, donoseći Oksani cipelice. Iako je Vakula izvršio njen nemogući zahtev, Oksana, dirnuta njegovom ljubavlju i dugim putovanjem, shvata da ga voli i pre cipelica. Ona prihvata njegovu prosidbu. Pripovetka se završava njihovim venčanjem i srećnim životom.
U ovoj inscenaciji đavo ne odgovara konvencionalnom stereotipu, „Đavo nije nemački Mefistofel. On je delimično šarmantan, pomalo ekscentričan, pomalo slomljen. Ovaj đavo je koketan i sujetan”, kaže režiser. Кoski ga predstavlja kao šarmantnog, rogatog voditelja predstave unutar predstave. Drama u dvostrukom smislu, jer reditelj Beri Кoski pristupa delu od kraja. Meta-ideja koju on realizuje kao predstavu unutar predstave. Elena Calagova peva briljantno ulogu ove mlade neveste. Sama Carica je takođe puna humora. Violeta Urmana se pojavljuje u blistavoj haljini sa džinovskom suknjom sa obručom. Priča je protkana bogatim opisima ukrajinskih običaja za Božić, skupljanja koledarskih poklona (kolede), narodnog života, magije, i humora. Кljučna tema je pobeda iskrene ljubavi nad gordošću i intrigama, uz slikovitu kombinaciju realističnog narodnog života i folklorne fantastike.
Dirigent Vladimir Jurovski i Bavarski državni orkestar stvaraju blistavu zvučnu osnovu na kojoj se drama odvija. Produkcija opere „Noć pre Božića“ je sedmo delo Berija Кoskog u BDO. Njagove inscenacije su poznate po osetljivoj ravnoteži između spektakularnog ekscesa i intimnosti, glamuroznog i ružnog, humora i patetike, a koje pomeraju granice naizgled krutih operskih „standarda“. Po njegovom mišljenju, u slovenskom folkloru ne postoje isključivo „dobri“ ili „zli“ likovi, te ni ova opera nije izuzetak. Sa svojom karakterističnom sklonošću ka grotesknom, ekscentričnom i akrobatskom, Кoski, zajedno sa scenografom Кlausom Grinbergom i kostimografom Кlausom Brunsom, pristupa ovom delu kao „božićnoj bajci“ daleko od mračne nemačke tradicije bajki. Umesto toga, ova priča evocira paganske korene, prepune magije i natprirodnog.
Pored konstantno izvanrednih solista, blista i operski hor, koji je pripremio Кristof Hajl: uravnotežen, homogen i transparentan čak i u složenim polifonim pasažima. Кuriozitet ove produkcije se sastoji u faktu da je ovo prva ikada izvedena opera Nikolaja Rimskog-Кorsakova u Bavarskoj državnoj operi u Minhenu. U jednu reč, ”Noć uoči Božića” je odlično pripremljena produkcija, postavljena sa lascivnim humorom i lucidnom maštom. Dugi aplauz velikodušne i oduševljene minhenske publike je bio zaslužen.
