Najstarija grčka manifestacija posvećena stripu – “Comicdom”, prvi put je organizovana 2006. Međutim, istorija najuspešnije grupe u grčkoj strip industriji počela je deset godina ranije. Ozvaničena je tek 2004. osnivanjem neprofitnog preduzeća “Comicdom Press” čija je svrha bila i ostala popularizacija i širenje devete umetnosti u Grčkoj. Organizovanje festivala, dugi niz godina, pomagale su Helensko-američka unija i Francuski institut Grčke.
Nadahnuvši se sličnim međunarodnim događajima, grčki pokrovitelji, već godinama, pored domaćih autora, pozivaju i strane, postavljaju izložbe, održavaju razgovore, predavanja, projekcije i radionice. Dosad, u okviru “Comicdom” festivala, postavljene su veoma uspešne izložbe originalnih radova, u saradnji sa poznatim međunarodnim institucijama, a na izložbama bila su prikazana dela velikih stvaralaca, među kojima su najznačajniji Vil Ajzner, Čarls Šulc, Erže, Nil Adams, Vinzor Mekej, Bob Kejn, Brajan Boland…
DOMAĆI I STRANI AUTORI
Ove godine, na jubilarnom, 20. atinskom strip festivalu prisustvovali su najvažniji grčki strip autori među kojima su bili Ilijas Kirijazis, Dani, Panos Zaharis, Tanasis Petru, Solup, Tanasis Karampalios, Tomek, Konstantinos Sklavenitis, Apoken, Stiv Stivaktis… Takođe, prisustvovali su i mlađi, manje afirmisani crtači koji se, pored stripa, bavi animacijom, ilustracijom i grafičkim dizajnom. Neki od autora rade za američke kuće, a neki su dobitnici domaćih ili međunarodnih nagrada za strip stvaralaštvo.
Od stranih gostiju bili su prisutni Dejvid Lojd, jedan od najvećih britanskih strip autora, poznat po kultnom albumu “V za Vendetu”, crtanom po scenariju Alana Mura. Lojd je već bio gost festivala 2008, kada je “Comicdom”, po njegovom sećanju, bio mnogo manji, ali podjednako dinamičan. Prisutni su bili i drugi gosti – irski autor P. Dž. Holden koji je radio na serijalu “Sudija Dred”, kao i britanski autori Sajmon Dejvis i Bu Kuk.
Glavna izložba festivala prikazala je istorijski pregled pređenog puta festivala tokom dve decenije postojanja. Kroz originalnu arhivsku građu, publikacije, postere, fotografije i retke dokumente, posetioci su dobili uvid u put od prvih fanzina, preko prvog festivala “Comicdom” 2006, sve do ovogodišnjeg izdanja. Izložba je takođe objedinila radove stranih i domaćih umetnika, posebno urađenih za festival – od Manare, Romite, Bakingema, Kitsona i Lupakine, do Mihalisa Dijalinasa, Ilijasa Kirijazisa, Tomeka, Dani, Angeliki Salamaliki i Tanasisa Petrua. Počasni umetnik festivala bio je Antonis Vavagianis čiji je rad postao nacionalni fenomen, uporediv samo sa stvaralaštvom Arkasa. Tvorac kultne serije “Kurafelkitra” odabrao je crteže i stripove koji su posetioce vodili kroz više od 17 godina njegovog rada.
SAVETOVALIŠTE ZA MLADE AUTORE
Pored izložbi bila su organizovana predavanja, razgovori sa autorima, ateljei posvećeni stripu i animaciji, dokumentarni filmovi, kao i dešavanja vezana za video igre. U posebnom prostoru održana je manifestacija Agora (trg, pijaca – grč) gde su mladi strip autori donosili svoje objavljene i neobjavljene radove. Grupa od sedam profesionalaca iz različitih zemalja, pregledala je njihove stripove i svojim savetima pomagala im kako da poboljšaju rad i kako da se predstave izdavačima.
Među stručnjacima, svojim savetima izdvajala se Ivanka Hanenberger, američko-francuska vlasnica kompanije “VIP Brands”, konsultantske agencije za prodaju stripova. Usmerena ka tržišnim stranama strip ponude, Ivanka je Grcima davala praktične savete vezane za poslovni deo strip stvaralaštva. Inače, Ivanka je poreklom Srpkinja, kćerka Bogdana Maglića, velikog srpskog nukleranog fizičara.
“Grčki autori misle na objavljivanje svojih stripova u zapadnim zemljama, dok bi im prodaja bila uspešnija u zemljama istočne Evrope sa kojom dele mnogo veći kulturni prostor”, kaže Hanenberger, “Na tome bi trebalo da se poradi i zato, maja iduće godine u Pragu, organizujem susrete istočno-evropskih strip izdavača. To bi bio početak stvaranja poslovne i izdavačke infrastukture u kojoj bih rado videla Srbiju i Grčku”.
HILJADU PRIMERAKA – UOBIČAJENUI TIRAŽ
Iako se u zadnjih petnaestak godina u Grčkoj pojavilo dosta autora, njihov proboj na strana tržišta, posebno američko i italijansko, bio je vrlo mali. Njihova produkcija, uglavnom, ostaje u domaćim okvirima gde je tržište ojačalo. “Stripovi su u Grčkoj bili prodavani u kioscima i povremeno u knjižarama koje po prodaji nisu obnavljale stok”, objašnjava Lefteris Stavrianos, urednik ugledne pirejske izdavačke kuće “Džema Pres”, dodajući kako su potom kupci i izdavači shvatili da strip nije samo zabava za decu, pa su se pojavili i stripovi za odrasle.
Danas u Grčkoj postoji desetak kuća strip izdavaštva, a “Džema pres” spada među najozbiljnije i najdelatnije. Počeli su pre 30 godina kao strip knjižara, a potom su ušli u izdavačku delatnost. “Svake godine imamo petnaestak novih naslova. Prednost dajemo domaćim snagama, ali imamo i prevode francuskih i drugih autora. Uobičajeni tiraži su hiljadu primeraka i retko se desi da neki od albuma bude prodat u više kopija”, kaže Lefteris.
U Grčkoj, godišnje izađe oko 130 novih naslova. Međutim, na tržištu se prodaju i uvezeni stripovi na engleskom jeziku, jer se izdavačima ne isplati da ih prevode. Najčešće su to japanske mange koje su, pre desetak godina, zamenile vrlo popularne američke super-heroje.
Izuzetno delatan tim festivala “Comicdom”, predvođen Lidom Cene, doktorom nauka i profesorom digitalne komunikacije i društvenih medija, organizovali su i atinsku strip biblioteku kao značajan oslonac u širenju popularnosti strip umetnosti u Grčkoj. Biblioteka, smeštena u atinskoj opštini Kipseli, otvorena je 2015. i, zasad, to je prva i jedina biblioteka za pozajmljivanje grčkih i inostranih stripova u Atini. Pored fonda od tri hiljade strip albuma, biblioteka organizuje izložbe, predavanja, prezentacije i seminare.
Takođe je 2021. otvoren i prvi grčki muzej digitalnog stripa (comicsmuseum.gr), digitalni multiprostor koji je domaćin stalnih i privremenih izložbi stripova i ilustracija. Istovremeno, ovaj sajt nudi i preglednu istoriju grčkog stripa.
Svi ovi događaji doprinose da je grčka strip scena počela da jača u zadnjih desetak godina i tako da formira nove generacije, ne samo strip autora, nego i ljubitelja devete umetnosti. “Strip postaje sve popularniji i značajniji u Grčkoj, tako da su i klasične izdavačke kuće stidljivo pokrenule male edicije grafičkih romana”, kaže Stavrianos, dodajući da se nada da će njihovo izdavaštvo privući novu publiku koja dosad o stripu uopšte nije razmišljala.
F