Raspon ovogodišnjeg festivala, koji je počeo 18. juna i trajaće do 31. jula, biće širok – od baroka, sa premijerom opere “Alčina” Georga Fridriha Hendla, 13. jula u Princregent teatru, preko operskih klasika iz 19. veka, sve do savremenog muzičkog teatra.
Minhenski operski festival je odavno prevazišao okvire „samo još jednog letnjeg festivala“, profilišući se kao laboratorija u kojoj se operska umetnost susreće sa najaktuelnijim društvenim temama. Za 2026. očekuje se da festival dodatno učvrsti svoju reputaciju mesta gde se velika operska baština preispituje kroz prizmu savremene estetike.
Delom “Jedne krvi” (Of One Blood) Breta Dina – naručenom kompozicijom Bavarske državne opere – produkcija koja je premijerno izvedena u tekućoj sezoni ponovo se vraća na scenu Nacionalnog teatra, dok premijerom Vagnerove opere “Valkira”, reditelj Tobijas Kracer i dirigent Vladimir Jurovski nastavljaju svoju saradnju na novom minhenskom ciklusu “Prsten Nibelunga”, nakon izuzetno prihvaćene postavke “Rajnskog zlata”. Baletska premijera “Konstelacije” predstaviće klasične i savremene balete, a večeri solo pesama i kamerni koncerti pružiće priliku da se muzika doživi u intimnijem ambijentu.
PREMIJERNA GROZNICA: Zigmund je u „Valkiri“ 25. juna, konačno, preklinjao oca da mu pošalje obećani mač Notung. Ali kako će Tobijas Kracer inscenirati ovaj kultni trenutak opere? Ono što je izvesno jeste da je nova produkcija ovog drugog dela tetralogije „Prsten“, jedan od vrhunaca Minhenskog operskog festivala. Međutim, pre nego što su Vagnerov Votan i njegove kćeri „zauzeli“ scenu Nacionalnog teatra, svoj govor je proizveo jedan drugi heroj – američki umetnik Džef Kuns.
Čini se da je Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke, ustanovila novu tradiciju kad je prošlog leta, povodom jubileja „150 godina Minhenskog operskog festivala“, održala svečani govor i uzdigla umetnost kao „najviši oblik nade“ u izazovnim vremenima. Počasni gost na otvaranju 2026, takođe se odlično razume u umetnost i finansije. Džef Kuns je nekada radio kao broker na Volstritu pre nego što je uzdrmao svet umetnosti i postigao rekordne zarade svojim figurama zečeva i džinovskim pudlicama.
Takođe, Džef Kuns može da se pohvali i vezom sa Minhenom – od kraja 1980-ih do početka 1990-ih godina imao je iznajmljen stan u minhenskoj Knobelštrase. A njegov sin iz braka sa tadašnjom suprugom, bivšom porno-divom Ilonom Staler (alijas Čičolina), nosi ime inspirisano bavarskom kraljevskom porodicom – Ludvig Maksimilijan.
Premijerne večeri, 25. juna, publika je saznati šta je rođeni žitelj Minhena, Selmajer smislio kao scenografiju za Kracerovu „Valkiru“. Kako izgleda Hundingova koliba gde se ponovo sreću Votanovi blizanci – Zigmund i Ziglinda? Očekivanja su bila ogromna, kad je generalno reč o sledećem Vagnerovom podvigu Tobijasa Kracera, kojim ponovo diriguje Vladimir Jurovski, a sjajni Nikolas Braunli ponovo stavlja Votanov krilati šlem. U ovom trenutno, sve karte za „Valkiru“ rasprodate su, kao i premijerno izvođenje, ali pravi obožavaoci Vagnera nikada ne odustaju.
To važi i za ljubitelje barokne muzike, koji su bili razmaženi tokom mandata sera Pitera Džonasa, ali od tada „gladuju“. Međutim, kada se, s vremena na vreme, pojavi barokni dragulj poput Hendlove „Alčine“ ovog leta (ili „Semele“ u septembru), onda je navala za karte utoliko veća.
SCENSKE ZVEZDE: Inscenacija „Alčine“ Johane Vener je druga nova produkcija ovog Operskog festivala. Na njenom čarobnom ostrvu vlada divna Žanin de Bik u naslovnoj ulozi. Kontratenor Džon Holidej, koji se u Bavarskoj državnoj operi već istakao kao Neron u „Agripini“, i nedavno kao blistavi princ Orlofski u „Slepom mišu“ Barija Koskija, peva Ruđera. U ekipi su i tenor Julijan Pregardijen kao Oronte i mladi bariton Gerit Ilenberger kao Meliso.
Ponekad je dovoljan jedan sudbonosni nastup pa da svetska karijera uzleti, nakon godina teškog rada. Kod Ane Netrebko (koja dolazi na Operski festival 2027) to je bila opera „Travijata“ u Salcburgu. Za litvansku sopranistkinju Asmik Grigorijan proboj se desio 2018, takođe na Salcburškom festivalu, sa njenom fantastičnom „Salome“. U Minhenu će ove godine pevačica balansirati preko brda belih lobanja kao Ledi Magbet – u nezaboravnoj scenografiji Martina Zehetgrubera za Kušejevu inscenaciju iz 2008. (2. i 5. jula).
Kad smo već kod scena: Metropoliten u Njujorku ima „Mašinu“ – zastrašujuće, kompjuterski kontrolisano čudovište od bine u „Valkiri“, koje izaziva razne smetnje i padove pevača. Bavarska državna opera može gotovo da parira sa deset tona teškim lavirintom za penjanje koji će isprobati glavna zvezda u „Fideliju“ Kalista Bijeta, što će za Metjua Polencanija (Florestan) i Kamilu Nilund (Leonora) biti pravi sportski izazov (12, 15. i 18. jula).
Impresivna je i scenografija Etjena Plusa u drami o kraljicama – „Jedne krvi“. Ko je u maju propustio premijeru ovog naručenog dela australijskog kompozitora Breta Dina, trebalo je obavezno da pogleda tokom festivalskih predstava (27. i 29. juna) kako se Vera-Lote Beker, kao Meri Stjuart, bori kroz bazen pun uglja.
SOLO PESME I PLESNI FESTIVAL: Samo uz klavirsku pratnju, kao i 2024, zvezda, sopran Asmik Grigorijan održaće festivalsko veče solo pesama. Dvoje ljudi, jedan klavir. Ništa više nije potrebno kada pevači neguju ovu formu. Jonas Kaufman, koji i ove godine priređuje festivalsko veče sa svojim pijanistom, velikim Helmutom Dojčom (13. jula), jednom je nazvao solo pesmu „kraljevskom disciplinom“. Asmik Grigorijan, koja 15. jula u Princregent teatru peva, između ostalog, „Četiri poslednje pesme“ Riharda Štrausa, verovatno bi se složila s njim. Isto važi i za druge umetnike ovog leta – bariton Ludovik Tezije (20. jula), sopran Dijana Damrau (22. jula) i Kristijan Gerhaher sa svoja dva nastupa (26. i 27. jula), uz pratnju pijaniste Gerolda Hubera.
Jedno posebno veče spojilo je operu i ples, 18. juna u „Brainlabu“, na premijeri „Techno Queen“ – elektro(melo)drame sa odlomcima iz opera Gaetana Donicetija uz tehno muziku. Ideju i režiju potpisuje Frančesko Mikeli, a koreografiju mlada Minhenčanka Sofi Hajdi Kolindres Culke.
Treba spomenuti i jubilej – 30. izdanje programa „Opera za sve“. Bavarska državna opera i sponzor BMW 4. jula pozivaju publiku na novouređeni Trg Maksa Jozefa. Uz besplatan ulaz, publika tamo pod vedrim nebom može da uživa u „Valkiri“, što je prava sreća s obzirom na rasprodate ulaznice u teatru. Program kao i prethodnih godina vodi Stiven Getjen.
I još jedna pogodnost za posetioce – crvene table sa crnim krilatim lavovima pokazuju put ka foajeima Apolo. Državna opera otvorila je svoj impozantni prednji deo. Svakog petka od 10 do 17 sati (osim tokom pauze u sezoni) svako može besplatno prošetati preko stepeništa do veličanstvenih dvorana. Ovaj pilot-projekat, uz podršku Fondacije „Beisheim“, pretvorio je Nacionalni teatar u „treće mesto“ za gradsku zajednicu, jer držati zatvorenu operu koja se održava novcem poreskih obveznika samo za večernju publiku, dugoročno nije pametno. Ko želi da osigura publiku za budućnost, mora da pokaže svoju kuću.
U Minhenu se kaže: „Uvek se nešto nađe“. Čak i tokom festivala, operski fanovi mogu doći do karata na biletarnici ili preko interneta. Za mlade do 30 godina postoje posebne ulaznice, a tu su i popusti za decu, porodice, osobe sa invaliditetom, kao i posebne ponude za socijalno ugrožene ili izbeglice. Ne postoji izgovor da se ne uživa u operi.