Svi smo mi igrači – nastavlja ona – život nas pokreće; život nas igra. Prolazna kao dah, opipljiva kao kost, igra se stvori od nas. Oblikujemo prostor. Pišemo svojim telima na bezrečan način, jezikom koji se duboko razume. Oplemenjujemo prostor u sebi i oko sebe kada igramo.
Kao i život, igra u svakom trenutku stvara i razara samu sebe. Kao i ljubav, ona je izvan razuma.
Volim da mislim o telu kao o mestu; prostoru u kojem se bivanje zadržava i oblikuje. Kada igramo, duboko smo uronjeni u to da budemo tu.
UMETNOST JE OBLIK LJUBAVI
Ovo pišem početkom 2026, u trenutku kada deluje da nema kraja ugnjetavanju, potresima i patnji u našem svetu. Svakodnevno, dok svedočimo strahoti onoga što su ljudi sposobni da čine jedni drugima i mehanizmima moći koji finansiraju i podstiču neizrecivo nasilje nad ljudima i planetom, igra deluje kao lak, beskoristan odgovor. Teško je zamisliti šta umetnik igre može da učini u svetu kojem su tako očajnički potrebni radikalna promena i isceljenje.
Pa ipak – umetnost je, kao i nada, oblik ljubavi. Prkosno stvaralačka pred skrnavljenjem, umetnost je rastvarač za um koji se skamenjuje i melem koji ga leči. Umetnost je posuda koja nas drži dok se zajedno rvemo s pitanjima – na način drugačiji od vesti, drugačiji od dokumentaristike i obrazovanja, drugačiji od mišljenja i društvenih mreža, drugačiji od aktivizma i protesta, ali ne i nespojiv s njima.
Kroz stvaralaštvo gomilamo otpor i nadu kroz male činove hrabrosti, radoznalosti, dobrote i saradnje. U igri, i u stvaranju igre, nalazimo dokaz da je ljudskost više od našeg poslednjeg poražavajućeg globalnog neuspeha.
Ali igri nije potrebno opravdanje, niti objašnjenje. Sačinjena je od nas, a ipak nam ništa ne duguje. Potrebno joj je samo da nastani voljno telo. Sa tog mesta, ona može da prevede neizrecivo; delujući kao posrednik između nas i nepoznatog.
Pokreću nas ti iščezavajući tragovi lepote u sadašnjem trenutku. I dok u sebi nosimo i igru i njen nestanak, podsećamo se sopstvene prolaznosti. U isto vreme, ako zaista obraćamo pažnju, igra nam povremeno može podariti i kratak uvid u sopstvenu dušu – završava Pajt.
KARIJERA DUŽA OD TRI DECENIJE
Kroz koreografsku karijeru dužu od tri decenije, Kristal Pajt je kreirala više od 50 dela za čuvene kompanije, uključujući londonski Kraljevski balet, Balet pariske Opere, Holandski teatar igre, Kulberg balet, Balet Frankfurt, Nacionalni balet Kanade, Ballets Jazz Montreal i trupu Cedar Lake.
Pajt je članica Reda Kanade i dobitnica brojnih važnih priznanja, poput Nagrade “Benoa”, nagrade Saveta Kanade, Montrealske nagrade za umetničku igru, dve nagrade britanskog Kritičarskog kruga, ukupno četiri nagrade “Lorens Olivije”, Nagrade guvernera Kanade za scenske umetnosti, ali i Nagrade “Jovan Ćirilov – za korak dalje” Beogradskog festivala igre.
Svoju karijeru igračice je započela kao član Baleta Britanske Kolumbije, a nastavila u Baletu Frankfurt pod vođstvom Vilijama Forsajta. Trenutno je na poziciji stalnog koreografa Holandskog teatra igre, saradnica je kanadskog Nacionalnog umetničkog centra i pridružena umetnica londonskog Sadlers Velsa. Poseduje počasni doktorat likovnih umetnosti na Univerzitetu “Sajmon Frejzer”. Svoju trupu “Kidd Pivot” osnovala je 2002. u Vankuveru. Ujedno, to je trupa koja je tri puta nastupala na BFI.
UNIVERZALNOST JEZIKA
Godine 1982. Svetska alijansa za umetničku igru (World Dance Alliance) u okviru Međunarodnog pozorišnog instituta pri Unesku (ITI UNESCO), pokrenula je obeležavanje Svetskog dana igre. Izabran je 29. april, datum rođenja Žana Žorža Novera (1727-1810), začetnika moderne igre.
Planetarna proslava jedinstvene umetničke discipline, počiva na univerzalnosti jezika koji prevazilazi sve političke, kulturne i etničke granice, pružajući mogućnost ujedinjavanja ljudi oko zajedničkog i neponovljivog iskustva – igre. Svake godine, po jedan slavni koreograf ili igrač upućuje poslanicu koja kruži svetom. Autora biraju Svetska alijansa umetničke igre i izvršni odbor Međunarnodnog pozorišnog instituta pri Unesku. Poruka se prevodi na sve jezike sveta.
Zahvaljujući Beogradskom festivalu igre, brojni autori ove poruke su dobro poznati i domaćoj publici, od Jiržija Kilijana i Akrama Kana, preko Tvajle Tarp i Sidi Larbi Šerkauji, do Murada Merzukija, Matsa Eka, Magi Maren, Vilijama Forsajta i Mihaila Barišnjikova…