Posetiocima ove postavke pružena je prilika da u neposrednom poređenju sagledaju dela dvojice velikih majstora vedutnog slikarstva 18. veka – Đovanija Antonija Kanala, poznatijeg kao Kanaleto, i njegovog sestrića Bernarda Belota.
Vedutno slikarstvo, ukratko, svoj početak može da zahvali Kanaletu, koji je stvarao u Veneciji. Reč je o posebnoj formi pejzažnog slikarstva, kod koje su gradske vizure, na italijanskom nazvane „vedute“, u centru pažnje. One su u 18. veku uživale veliku popularnost, pre svega među putnicima. Pre svih, ovde treba pomenuti britanske plemiće na obrazovnim putovanjima, tzv. „Grand tur“. Iako Kanaleto nije bio jedini veduta-slikar u Veneciji 18. veka, njegovi pogledi na grad na laguni trajno su obeležili taj žanr.
KO JE KO: Antonio Kanal rođen je 1697. kao sin pozorišnog scenografa. Zbog toga je rano naučio kako se koristi perspektiva za iluzionističko stvaranje prostorne dubine. Kanaleto se 1720. okrenuo slikarstvu i, kao pionir vedute, uspeo da pridobije međunarodnu publiku. Kao slikar, spajao je optičku preciznost sa umetničkom maštom i stvarao jedinstvene slike savremene Venecije, koje deluju kao pozornice za male figure. Pritom je vešto birao trenutke u toku godine koji su zanimali tadašnje turiste: užurbane ljude na kejevima ili na Kanalu Grande. Ponekad prikazuje i procesiju ceremonijalne barke dužda – „Bucentauro“ (1745/50, Muzej Tisen-Bornemisa, Madrid) – ka Jadranu. Kanaletova Venecija blista na najlepšoj sunčevoj svetlosti i simbolizuje republikansku vrlinu, pomorsku moć i ceremonijalni sjaj.
Da bi se priča dodatno zakomplikovala, Kanaletov nećak, koji se obučavao kod svog ujaka, takođe se nazivao „Kanaleto“. Pod već poznatim umetničkim imenom, Bernardo Beloto je postao slavan veduta-slikar. Verovatno je Beloto ovom sličnošću imena želeo da istakne svoje umetničko poreklo. Činjenica da ni kao afirmisani umetnik kasnije nije izgradio sopstveno ime, ipak iznenađuje. Zato su Belota vekovima, na opštu zbunjenost, nazivali kao njegovog ujaka. Poslednjih godina se, međutim, ustalilo da ga navode pod njegovim krštenim imenom Bernardo Beloto.
Zajedno su ujak i nećak uspeli da ustoliče žanr vedutnog slikarstva u Evropi 18. veka. Njihova putovanja vodila su ih u London (Kanaleto), kao i preko Drezdena do Beča i Varšave (Beloto). To je sada prikazano na izložbi u Muzeju istorije umetnosti (KHM). Pored odabranih dela slavnih Venecijanaca, izložba nudi fascinantne uvide u međusobnu igru umetnosti, urbanosti, nauke i društva u 18. veku.
VIŠE OD ODNOSA UČITELJ–UČENIK: Izložba okuplja izuzetna dela iz međunarodnih muzejskih kolekcija i pruža jedinstven uvid u način na koji su ova dvojica umetnika oblikovala vizuelnu predstavu evropskih gradova. Na prvi pogled, njihove slike deluju kao precizni dokumenti vremena. Međutim, postavka ubedljivo pokazuje da su ovi prikazi bili mnogo više od puke beleške stvarnosti.
Kanaleto je slavu stekao prikazima Venecije, čiji su kanali, trgovi i palate predstavljeni sa izuzetnom preciznošću i osećajem za svetlost. Nasuprot tome, Beloto razvija sopstveni prepoznatljiv stil. Njegovi gradski pejzaži deluju monumentalnije i dramatičnije. Arhitektura je naglašena snažnim kontrastima svetlosti i senke, dok prostrana nebesa i teški oblaci njegovim kompozicijama daju posebnu snagu. Upravo ta razlika u pristupu jedan je od najzanimljivijih aspekata izložbe.
Posebnu pažnju privlače Belotovi prikazi Beča nastali tokom njegovog boravka na dvoru carice Marije Terezije. Među najupečatljivijim delima izdvaja se panorama „Beč posmatran sa Belvedera“, koja posetiocima pruža veličanstven pogled na nekadašnju carsku prestonicu. Istovremeno, izložba otkriva da ni ovako precizni prikazi nisu bili potpuno verni stvarnosti. Umetnici su svesno pomerali pojedine građevine, menjali razmere i prilagođavali perspektivu kako bi stvorili idealnu sliku grada.
Postavka je osmišljena tako da posetioce vodi kroz Veneciju, London, Drezden i Beč, istovremeno prikazujući političke i društvene okolnosti 18. veka. Zanimljiv segment izložbe posvećen je i upotrebi kamere obskure, optičkog pomagala koje je umetnicima omogućavalo izuzetno precizno beleženje arhitektonskih detalja. Jedna od najvećih vrednosti izložbe leži u tome što ne predstavlja Kanaleta i Belota isključivo kroz odnos učitelja i učenika. Naprotiv, posetioci dobijaju priliku da otkriju dve različite umetničke vizije koje su oblikovale način na koji danas zamišljamo istorijske evropske gradove.
VIŠE OD STVARNOSTI: Izložba „Kanaleto i Beloto“ pokazuje da gradovi na slikama nisu samo arhitektonski prizori, već i pažljivo osmišljene predstave moći, bogatstva i kulturnog identiteta. Za sve koji ovog leta borave u Beču, ovo je prilika da evropske prestonice 18. veka vide očima dvojice umetnika koji su njihov izgled pretvorili u trajne simbole jednog vremena.
Jedan od najintrigantnijih segmenata izložbe jeste razotkrivanje „laži“ ovih majstora. Iako njihove slike deluju kao istorijski dokumenti, posetioci će otkriti da su oba umetnika svesno manipulisala prostorom. Pomerali su crkve, menjali razmere ulica i prilagođavali perspektivu kako bi gledaocu prodali „ideal“, a ne surovu realnost. Uz pomoć kamere obskure, koristili su nauku kako bi do savršenstva usavršili svoju umetničku fikciju.
„London: Temza na Dan gradonačelnika“, Kanaleto, oko 1748.
(© The Lobkowitz Collections database, foto: Wikipedia)