U evropskoj muzičkoj kulturi dečji horovi imaju posebno mesto. Od čuvenih dečačkih horova u Beču, Lajpcigu i Kembridžu, preko savremenih skandinavskih i baltičkih dečjih ansambala, pa sve do modernih projekata u Francuskoj, Italiji i Španiji, dečji glas se neguje kao temelj buduće muzičke pismenosti.
Danas postoje mnogi dečji horovi velikih glasovnih mogućnosti među koje se može svrstati i kragujevački ansambl. Sledeći najsavremenije muzičke trendove, Gradski dečji hor Mali liceum poseban akcenat stavlja na scenski izraz, muzičku svest i interakciju sa publikom. Ipak, ono što posebno izdvaja ovaj najmlađi muzički ansambl u gradu, pored „izuzetnog umetničkog dojma” su i svojevrstan entuzijazam i beskompromisna upornost. Sve to zajedno, uz raskošan muzički talenat svih pedeset horista i motivišuću energiju kojom zrači dirigentkinja, muzički pedagog Biljana Božić, čini „Mali liceum” velikim horom, koji nije vanškolska aktivnost već institucija.
SLOŽNI I RITAM I SRCE
Božić navodi da Mali liceum u nastupu pred publikom teži potpunom sazvučju teksta, dikcije, boje tona, ritma disanja i otkucaja srca koje publika oseća svim čulima, potpuno se predajući tom magičnom talasu, bolje reći cunamiju pozitivnih vibracija i emocija.
„Zbog toga nastupi Malog liceuma predstavljaju harmoniju, ne samo u muzičkom smislu, već mnogo šire – sklad horskog pevanja, maštovite interpretacije koja je u prirodnom skladu sa glasom i stasom dece na sceni i očekivanjima publike. Naše interpretacije su mnogo više i mnogo šire od skladno poređanih kompozicija, one pre svega predstavljaju izraz poverenja u moć dečjeg glasa. To stvara sinergiju horskog pevanja i scenskog pokreta koju deca nadahnuto prenose na publiku koja im, do poslednjeg akorda, uzvraća ličnim doživljajem – aplauzima, osećanjima, strašću, ponekad suzama”, kaže Božić za Novi magazin.
Ova, 2025. godina predstavlja krunu njihovog umetničkog opusa. Mali liceum osvojio je pet prvih nagrada na međunarodnim festivalima – prvu nagradu i priznanje za odličan nastup na 7. Međunarodnom festivalu kamernih horova „Astibo-fest” u Štipu, zlatnu medalju i povelju za nastup na 24. Međunarodnom festivalu horova „Majske muzičke svečanosti” u Bijeljini, zlatnu medalju na 10. Internacionalnom festivalu horova u Herceg Novom, zlatno odličje prvog stepena na Međunarodnom festivalu „Rusija peva” u Uljanovsku i zlatnu plaketu na 6. Međunarodnom festivalu „Melodianum” u Kikindi.
Dirigentkinja Božić, na čiju je inicijativu 2008. godine hor i osnovan, ponovo je 2022. godine uzela dirigentsku palicu koja se već posle dve godine posvećenog rada pozlatila. Ona za Novi magazin kaže da je jedan od bitnih faktora njihovog uspeha izbor kompozicija, koje su morale biti zanimljive, razumljive i prijemčive članovima hora, a da uz to budu aktuelne i da imaju umetničku vrednost.
„Rešenje sam našla u programu ‘Kusimama’ sa aktuelnim kompozicijama poznatim u celom svetu koje izvode mnogi svetski poznati horovi. Meni su bile veoma zanimljive zato što spajaju muzičke, ritmičke i harmonske komponente, dvoglasne su i troglasne, a uz to postoji pokret na sceni poput plesa i tapšanja. Prvo smo obradili muzičke komponente, sve numere uvezali određenim glumačkim ulogama, sve to naučili na devet jezika i, kada smo dodali ples i pokrete, ‘Kusimama’ je postao svojevrsna ekskluziva i obavezan deo svih naših nastupa”, kaže Božić i dodaje da „iako je repertoar hora veoma zahtevan, deca ga ne doživljavaju kao opterećenje”.
Ministarstvo kulture ne čuje
Za razliku od muzičkih stručnjaka i publike, Komisija za raspodelu projektnih sredstava Ministarstva kulture Republike Srbije, nije bila previše oduševljena projektom „Kusimama”, pa nije opredelila ni jedan jedini dinar državnih subvencija.
Uprkos tome ni dirigentkinji Božić, ni članovima njenog ansambla, kao ni rukovodstvu Muzičkog centra Kragujevac nije „padalo na pamet” da se povuku i izostanu. Naprotiv. Poznati po svojoj upornosti i entuzijazmu, nastavili su beskompromisno do cilja.
„ Ja sam duboko u sebi osećala da će to biti fantastičan program i to se ostvarilo. Kvalitet koji nije prepoznalo Ministarstvo kulture prepoznala je lokalna samouprava koja je konkretno i korektno podržala naš rad. Ona snosi troškove svih naših putovanja – od avionskih karata do smeštaja i ishrane. Pored toga, gradska uprava nam je omogućila da probe hora održavamo u Svečanoj sali Grada, u nekadašnjem Sudu, u kojoj se nalazi i Kabinet gradonačelnika. Zbog toga su sve naše probe koje se održavaju tri puta nedeljno u trajanju od 90 minuta, svečane i važne i deca im prilaze sa izuzetnom odgovornošću” kaže Božić.
MUZIČKE RAZGLEDNICE
Božić je radila više od dva meseca na osmišljavanju i pripremi „Kusmame”, a još šest meseci je provela na vokalnoj interpretaciji i scenskom usavršavanju svakog detalja.
„Iako je repertoar zahtevan, deca ga ne doživljavaju kao opterećenje. Naprotiv. Na pitanje novinara, na jednoj pres konferenciji posle premijernog izvođenja ‘Kusimame’, da li je bilo teško pripremati jedan tako kompleksan program, odgovor je bio negativan. Ta ‘lakoća’ ne znači odsustvo rada, već dobro vođen proces u kojem se zahtevnost uvodi postepeno, bez pritiska i straha”, kaže sagovornica „Novog magazina”.
PEDAGOGIJA KOJA SE ČUJE
Program koji je hor gradi zasniva se na pažljivo biranom repertoaru. Reč je o kompozicijama koje kombinuju homofone i polifone strukture, dvoglasne i troglasne slogove, izraženu ritmičku artikulaciju i elemente scenskog pokreta. Time se deca uvode u složenije muzičke forme, ali na način koji je njima prirodan i zanimljiv.
Rad se odvija kroz jasno definisane faze: najpre se razvija intonacija, zatim osećaj za puls i ritam, potom slušanje unutar grupe, a tek nakon toga dolazi scenski pokret. Taj proces omogućava deci da istovremeno razvijaju muzičku i telesnu inteligenciju, što je jedan od osnovnih postulata savremene muzičke pedagogije.
Upravo tu leži snaga ovog hora: u pedagogiji koja ne dominira, već vodi. U vežbama disanja, u radu na frazi, u oslobađanju od treme, deca uče kako da upravljaju sopstvenim glasom i emocijama. Taj rad se ne završava na sceni – on se prenosi u svakodnevni život.
Zbog toga pet prvih nagrada osvojenih na međunarodnim takmičenjima u jednoj godini nisu slučajnost. One su, po mišljenju dirigentkinje Biljane Božić rezultat dugotrajnog, sistematičnog rada, jasne umetničke vizije i poverenja između dirigenta i ansambla.
Mali liceum je hor otvoren za svu decu uzrasta od prvog do osmog razreda. Bez obzira na socijalno poreklo, materijalne mogućnosti ili porodične okolnosti – nema diskriminacije i svako dete ima pravo da peva. Jedini kriterijum za ulazak u hor je talenat. Nema mita i korupcije, nema privilegija i protekcije. U tom smislu, hor ima i važnu društvenu ulogu, jer pokazuje da umetnost može biti mesto jednakih šansi.
Zahvaljujući horu mnoga deca su prvi put videla more, letela avionom ili boravila u inostranstvu. Mnoge nekadašnje članice danas su uspešne dirigentkinje, kompozitorke, interpretatorke ili menadžerke u kulturi.
Da ne bude sve bajkovito, ponekad je bilo i suza, kao sada u Kikindi, kada ih je desetkovao virus. Bilo je mnogo debitanata koji su, zbog bolesti, morali da propuste međunarodno takmičenje.
„Imali smo i trenutke kada ne možemo da savladamo teške deonice. Onda na scenu stupaju solidarnost i snaga grupe zahvaljujući kojoj se sve nauči. Kad se popnu na praktikable sve se zaboravi i – počinje bajka”, kaže Božić.
Članovi Malog liceuma pronalaze publiku na aerodromima, trgovima, pa i na pijacama i spontanim nastupima predstavljaju svoju zemlju u najlepšem svetlu. Za takav sklad i zajedništvo potrebne su čiste, nesebične duše otvorenog srca.
A dečji hor Mali liceum ih ima na pretek.