Autori dokumentarca kojim počinje manifestacija – Filip Grujić i Aleksa Borković, nude priču o putovanju od Njujorka do Los Anđelesa u legendarnom automobilu Yugo. „Kada putuješ, ono što snimiš nije ono što si zamislio, već ono što ti se dogodi i čemu se prilagodiš u trenutku. Tek u montaži sa Kristinom Todorović nastaje scenario“, objašnjava Grujić. Aleksa Borković, pak, ističe da su unapred želeli da zabeleže pre svega pustinjske predele Jute, Arizone, Novog Meksika i Nevade. “Kroz niz susreta i nepredvidivih situacija, naše ostvarenje gradi toplu i duhovitu priču o sudaru kultura, prijateljstvu i potrebi za povezivanjem, ali i o tome kako jedan predmet vremenom postaje simbol kolektivnog sećanja i identiteta” dodaje on.
Reditelj Darko Bajić svoj „Film do usijanja – Boro Drašković“ (prikauje se 23. maja u 20 sati u DOB), posvetio je jednom od najznačajnijih domaćih filmskih i pozorišnih autora, Boru Draškoviću. Govoreći o nastanku filma, on objašnjava da je projekat deo serijala „Film davne budućnosti“, posvećenog autorima kao što su Đorđe Kadijević, Miloš Radivojević, Zdravko Šotra i Bora Drašković. Bajić, prusećajući se prvih izdanja Beldocsa, ističe da su „svaki novi filmski festival i svako novo filmsko delo čist entuzijazam i mala pobeda ljudi koji vole film i žive za njega“.
Dokumentarni film „Goranka“, posvećen legendarnoj jugoslovenskoj fotografkinji Goranki Matić, koji će biti prikazan 21. maja u 18 sati u Dvorani Kulturnog centra Beograda – sat vremena ranije otvara se izložba Gorankinih fotografija – intimno istražuje njen život i rad, otkrivajući priče koje stoje iza kultnih fotografija, ali i dosad neviđene kućne filmove iz 1970-ih godina koje je snimao njen otac. „Čini mi se da za dokumentarni film nema scenarija – postoji ideja i pravac kojim krenete, ali se tokom procesa sve promeni“, kaže reditelj Boris Miljković, dodajući da je Goranka “bila poseban fotoreporter i objektivan svedok jednog vremena. To zvuči kao floskula, ali zaista jeste tako. Oni koji nisu bili na Gorankinim fotografijama treba da se zapitaju da li su uopšte postojali”.
Diskografskom kućom “Diskos” i njenim uticajem na muzičku i društvenu scenu bivše Jugoslavije, bavi se film „Srce kuca dva dva“ reditelja Ivana Mandića (25. maja u 17.30 u DOB). Njega je, po sosptvenim rečima zanimala tema šunda u kulturi, koja je 1960-ih i 1970-ih godina bila veoma prisutna u Jugoslaviji. “Bilo mi je interesantno kako politika određuje šta je kulturna vrednost, a šta šund“, navodi Mandić.“
Autorke Jelena Bosanac i Tanja Brzaković potpisuju film „Sjeti se moje pjesme / Сјети се моје пјесме“ (Tuckwood, 22. maja u 19) koji prati istoriju kafane „Jablan“ u Hrvatskoj – nekadašnjeg mesta susreta i simboličnog prostora bratstva i jedinstva. One ističu da su u filmu koristile autentične VHS snimke, od kojih su neki pronađeni među ruševinama same kafane, bez naknadne digitalne obrade, kako bi zadržale autentičnost materijala. Kroz arhivske snimke i svedočenja bivših radnika i posetilaca, film rekonstruiše zlatno doba kafane, ali i njen kasniji tragični istorijski prelom, kada prostor susreta postaje mesto nasilja i razaranja.
Dugometražni dokumentarni film fragmentarne strukture – “Zalazak” Miloša Jaćimovića (DOB, 21. maja u 19.30), smešten je u Institut za fizikalnu terapiju „Dr Simo Milošević“ u Igalu, jedan od poslednjih aktivnih državnih rehabilitacionih centara iz vremena bivše Jugoslavije. „Želja mi je bila da napravim film za koji ne znate da li je dokumentarni ili igrani“, kaže Jaćimović. Film je fokusiran na atmosferu, prostor i vizuelni doživljaj, kroz posmatranje svakodnevnih terapija, rutine i privremene zajednice koja se formira unutar ovog prostora.
Deo Srpskog takmičarskog programa, film Marka Nikolića – „Fabrika ne sme da stane!“ (DOB, 24. maja u 17.30), bavi se fabrikom viskoze u Loznici, njenim usponom i padom, kao i periodom samoupravljanja i tranzicije. „Fabrika je bila osovina celog života – ekonomskog i socijalnog. Fabarika se jako trudila oko radnika, imali su svakakve sekcije, ambulantu. Ostala je da živi u sećanjima ljudi upravo zbog toga“, navodi Nikolić, dodajući da je zanimljivo da još uvek svi pričaju o tome kako je bilo nekada. “U filmu se bavim baš tim prelaznim prostorom između sećanja i zaborava“, kaže.
Vasilije Sekulović u filmu „Ferrari studentski Grand Prix“ (Tuckwood, 23. maja u 16), kroz simbol Ferari zastave povezuje studentske proteste 1996/97. sa savremenim studentskim pokretima. Film prati Igora Balmazović, koji je tokom protesta 1990-ih prvi izneo zastavu i pokrenuo Studentski Grand Prix, pretvarajući simbol luksuza i brzine u znak borbe za pravdu i istinu. “Kroz film se provlače citati Enca Ferarija, koji služe kao spojnica između publike koja nije toliko upućena u istoriju Formule 1 i tog osećaja koji su ljudi koji su nosili zastavu imali“, objašnjava Sekulović.
Svoj autorski film – „Žene Narodnog fronta“ (Tuckwood, 22. maja u 19), Ivana Todorović snimala je u beogradskoj dnevnoj bolnici GAK „Narodni front“. Ona istražuje iskustva ženskog tela kroz različite životne faze i odnose solidarnosti među ženama. „Htela sam da se ženske priče čuju i da muškarci možda bolje razumeju taj svet“, navodi Todorović. „Ovim filmom sam htela da iznesem iskustva ženskog tela kroz različite faze života žene i da prikažem fragilnost i snagu, kao i solidarnost svake žene, a ideja za film je nastala kad sam ja bila pacijent te bolnice i sedela sa ženama koje ne poznajem, ženama različith generacija, zanimlanja i statusa, gde smo sve delile svoje priče, nekad se smejale nekad plakale“, dodaje ona.
Kratki film „Zemlja“ Katarine Radmilović (DOB, 21. maja) prati Milisava, jednog od poslednjih stanovnika sela koje nestaje usled širenja rudnika i industrijalizacije. Kroz njegovu svakodnevicu film beleži istrajnost čoveka koji odbija da prekine vezu sa zemljom kojoj pripada, uprkos tome što prostor oko njega postepeno nestaje.
Kratkometražni film „Još uvek trčimo“ Matije Štifanića, koji će imati svetsku premijeru na zatvaranju 19. Beldocsa Tuckwood, 26. maja u 19), prati dvojicu studenata koji kreću na najdužu štafetnu trku u istoriji, dok kroz arhivske snimke i lična sećanja istražuje korene studentskih protesta i osećaj borbe za slobodu. „To je priča o trci protiv vremena i trci za slobodu, onoj koja još uvek traje“, kaže Štifanić.