Nemačkoj glumici Sandri Hiler pripao je Srebrni medved za najbolju glavnu ulogu u filmu “Ruža” („Rose“) Markusa Šlejncera, a Srebrni medved / Velika nagrada žirija pripala je filmu “Spasenje” (“Salvation”) turskog reditelja Emina Alpera, dok je Srebrni medved žirija otišao u ruke američkom reditelju Lensu Hameru za film “Kraljica na moru“ (“Queen At Sea”). U istom filmu, Srebrni medved za najbolju sporednu ulogu dodeljen je engleskoj glumici Ani Kalder-Maršal i engleskom glumcu Tomu Kurtneju.
Najbolji reditelj je Grant Gi za film “Svi kopaju Bila Evansa” (“Everybody Digs Bill Evans”), dok je kanadska rediteljka Ženeviv Dulud-de Seles nagrađena Srebrnim medvedom za najbolji scenario u filmu “Nina Roza”. Srebrni medved za izuzetan umetnički doprinos pripao je filmu “Jo – Ljubav je buntovna ptica” (“YO Love is a Rebellious Bird”) autora Ane Fič i Bankera Vajta.
Kristalnog medveda u takmičarskom programu Generation KPlus osvojio je “Gugov svet” brazilskog filmskog stvaraoca Alana Debertona, dok je specijalno priznanje pripalo filmu “Nije heroj” indijske rediteljke Rime Das. U sekciji Generation 14+ nagrada je pripala filmu “Tužne devojke” meksičke rediteljke Fernande Tovar, sa specijalnim priznanjem za “Porodicu” holandskog reditelja i glumca Mejsa Pajnenburga.
Nagrada publike 28. Panorame za najbolji igrani film pripala je filmu “Staatsschutz” nemačkog reditelja Faraza Šarijata, dok su na drugom i trećem mestu bili filmovi “Četiri minus tri” nemačkog reditelja Adrijana Gojgingera i “Miš” američke glumice i scenaristkinje Keli O’Salivan i američkog reditelja Aleksa Tompsona.
Ceremonija zatvaranja Berlinala ove godine bila je obeležena političkim tonom, sa govorima koji su ukazivali na međunarodne konflikte i društvene teme, a govornici su kritikovali vojna dejstva Izraela u Libanu i Gazi. Direktorka festivala, Triša Tatl istakla je da je 76. Berlinale održan “u svetu koji se čini sirovim i podeljenim”, naglašavajući važnost umetničkog izraza i angažmana filmske zajednice u teškim globalnim okolnostima.
Više od 80 glumaca, reditelja i drugih umetnika koji su učestvovali na ovogodišnjem Berlinalu, uključujući Tildu Svinton i Haviera Bardema, potpisalo je otvoreno pismo organizatorima objavljeno 17. februara, u kojem ih pozivaju da zauzmu jasan stav o izraelskom ratu u Gazi, piše Hina. „Pozivamo Berlinale da ispuni svoju moralnu dužnost i jasno izrazi protivljenje izraelskom genocidu, zločinima protiv čovečnosti i ratnim zločinima nad Palestincima“, navodeno je, između ostalog, u otvorenom pismu koje je u celosti objavio „Varajeti“. „Zgroženi smo institucionalnim ćutanjem Berlinalea“, stoji u pismu koje su takođe potpisali glumci Adam Mekej, Alija Šokat i Brajan Koks, kao i reditelji Majk Li i Nan Goldin i Avi Mograbi. U pismu se navodi da organizatori nisu ispunili zahteve da organizatori festivala izjavom potvrde pravo Palestinaca na život, i da se obavežu na zaštitu prava umetnika da javno progovore o tom pitanju. Festival nije odmah odgovorio na zahtev za komentar poslat e-poštom.
Berlinski filmski festival važi za najangažovaniji / najpolitičniji među svojim konkurentima, Venecijanskim i Kanskim festivalom, te se ponosi prikazivanjem filmova iz nedovoljno zastupljenih zajednica i promovisanjem mladih talenata. Međutim, više puta su ga kritikovali propalestinski aktivisti zbog toga što nije zauzeo stav o Gazi, za razliku od rata u Ukrajini i situacije u Iranu.
Triša Tatl odgovorila je da na Berlinalu postoji sloboda govora, braneći pravo umetnika da ne komentarišu politička pitanja, upozorivši da se od njih sve češće očekuje odgovor na svako pitanje i da se kritikuju, ako njihovi odgovori nekome ne odgovaraju.